Египат: Отворена манастирска библиотека са драгоценим рукописима

Рукописи манастира  Деир-ел-Суриан представљају најдрагоценију  збирку хришћанске књижевности првог миленијума. Врхунска техника 21. века ради на очувању 1500 старохришћанских дела

У коптском манастиру Деир-ел-Суриан, у египатској Нитријској пустињи у недељу је Патријарх коптски Тавадрос II свечано отворио нову библиотеку са придружном радионицом за рестаурацију. Према извештајима фондације „Про Оријенте“, рукописи из манастира Деир-ел-Суриан (буквално: Сиријски манастир), овде су похрањене најдрагоценије збирке хришћанске књижевности првог миленијума.

Ова манастирска библиотека садржи многобројна дела на коптском, сиријском, етиопском, арапском и грчком језику, међу којима и потпуно издање „Омилија Јакова Сарушког“ из 956/57. године. Чим се заврши рестаурација овог драгоценог дела, манастир Деир-ел-Суриан са двеста монаха, а који је иначе завичајни манастир блаженопочившег Патријарха Шенуде III, биће поново отворен. Предвиђена је и дигитална верзија рукописа која ће стајати на располагању научницима из целог света.

У преуређеној библиотеци у манастирском конаку из 10. века уграђени су уређаји за сталну контролу температуре и влажности; радионица за рестаурацију је већ оспособљена као и читаоница за научнике.

Датум подизања манастира није познат; вероватно је сазидан у 6. веку. Почетком 8. века њега су  у Каиру откупили сиријско-православни трговци и ставили на располагање монасима своје Цркве.

Године 1927. један од монаха, Мојсије Нисибијски, путовао је у Багдад с молбом да калиф ослободи манастире у Нитријској пустињи од пореза. На повратку он је у Месопотамији и Сирији дошао до 250 драгоцених рукописа, који сада сачињавају срж манастирског рукописног блага.  У 18. веку Јусуф Асемани је из овог манастира однео папи Клименту XI четрдесет рукописа који су сада похрањени у Ватиканском музеју.  Британски музеј је између 1839. и 1851. године дошао у посед до преко пет стотина сиријских рукописа из овог манастира.

Проучавању ових рукописа одвело је до бољих сазнања о делима Аристотела, Хипократа, Еуклида и других, који су били познати само преко њихових латинских превода на латинском из 13. века.

Извор: Катпрес