Етика: Да ли ће се свет радикално изменити?

Комисија за етику се бави питањем последица генетске хирургије

Постоји свет пре и након проналаска CRISPR (Clustered Regularly Interspaced Short Palindromic Repeats). Ово сматра молекуларни биолог Јирг Фогел из Вирцбурга. Иза овог дугог и сложеног акронима се крије нова метода генетске хирургије, која ће сходно виђењу многих научника, свет радикално променити.

Резултати истраживања показују ”безмерни потенцијал промена”, констатује потпредседник Комисије за етику Немачке Петер Даброк. У среду се у Берлину ова комисија бавила питањем шанси и ризика ове нове генетске методе.

Управо пре четири године су две научнице дошле до нових сазнања при експериментима на механици обнове ћелија код бактерија – ”један сасвим нови и универзални кључ усађивања у наследни ген, којим се сваки организам може променити”. Овај поступак има ”безмерни иноватовни потенцијал”, како у хуманој медицини, тако и у ветеринарству. 

Генетска терапија против сиде и рака

Готово да нема ниједне биљке на којој се у међувремену не експериментише CRISPR методом. При томе имплантација не оставља никакве трагове. Те промене се прате – засад само у лабораторији - на примеру мушица већ у двадесетој генерацији. Да ли сузбијање неконтролисаног умножавања пацова у Аустралији или ширење маларије, очекивања су велика. Посебно у хуманој медицини. Научници очекује сасвим нове генетске терапије против  сиде (HIV-Aids) или рака. Методи ду једноставни, прецизни, ефицијентни и не коштају много. 

Еберхард Шокенхоф, жупник и професор моралног богословља у Фрајбургу у Брајзгауу, мисли да ће примена оваквих метода имати дубокосежније консеквенце, јер ће променити генетику за све будуће нараштаје.

За етичара и евангелистичког теолога Волфганга Хубера из Берлина значајно је да се ”ове методе ограниче на интервенцију у случају лечења или превенције од извесних болести”. Онда се то може у етичком смислу оправдати, уколико је она омеђена на индивидуу.  

Лечење или генетско перфекционисање?

Даље је захтевао Хубер да се разликују циљеви интервенције - ”или за лечење или за генетско перфекционисање?”

Спектар примене сеже од генетског допинга до естетске хирургије. Шокенхоф види у ”природности” моралне границе за ”заштиту од генетске детерминације трећег (лица)” . Постоји и право на ”генетску случајност”, вели овај католички теолог. Ова теза се поклапа са тврђњем Хубера да људски идентитет не стоји у диспозицији за конструкције и породукције  од неког другог лица или инстанце ”припремљени грађевински план”.

Имајући у виду спорне експерименте са људским ембрионимау Кини и Великој Британији , Комисија за етику Немачке се нада да ће забрана експериментисања ембрионима, која је формулисана у уставу Немачке, остати на снази.

Протођакон ЗА