Еутаназија - право на смрт?

У многим деловима света, смрт је један од највећих табуа - људи не воле ни да мисле о њој, а камоли да је гледају.

Ипак, на британској телевизији је ове недеље емитован документарац са снимком 59-годишњег човека који је одлучио да сам себи одузме живот, и то уз помоћ лекара. Боловао је од тешке болести, и уз подршку породице, отпутовао из Велике Британије, где еутаназија није легална, на швајцарску клинику где су му тамошњи доктори помогли да се убије.

После приказивања документарца о томе на једном од ТВ канала, уследила је дебата на тему да ли је реч о конструктивном доприносу расправи о еутаназији, или се ради о још једном случају неприкладног воајеризма у борби за што већим бројем гледалаца.

"У живој гробници"

Крејг Јуарт је патио од неизлечиве прогресивне неуролошке болести -амиотрофичне латералне склерозе - или скраћено АЛС.

Јуарт је био Американац, универзитетски професор који је живео у Британији, и 2006. године је одлучио да не жели да проведе остатак живота - прогнозе су биле између две и пет година - заробљен у, како је говорио, " живој гробници" - сопственом телу, пошто би временом изгубио моћ кретања и комуникације са спољашњим светом.

Његова породица је подржала његову одлуку и била са њим када је снимљен како пије седативе, уједом вилице прекида довод кисеоника, и пре него што затвори очи, каже "хвала". Све је обављено у Швајцарској, у специјализованој клиници Дигнитас у Цириху.

Пре него што је извршио чин самоубиства, Јуарт је пред камерама објаснио своју одлуку да умре:

"Ако ово урадим, умрећу - као што бих и морао у неком тренутку. Али ако одлучим супротно, то би значило да сам се у суштини определио за мучење - и себе и своје породице - пре него што умрем".

"Нема ту морбидног воајеризма"

Аутор документарца који је снимљен пре две године, и у међувремену емитован на канадској и швајцарској телевизији, као и на неколико филмских фестивала без веће контроверзе, Канађин Џон Заритски тврди да снимање и емитовање тренутка смрти Крејга Јуарта није морбидни воајеризам, како неки тврде, већ да је посреди информативан и поучан увид у веома компликовано морално питање.

"Мислим да не би било поштено да направим филм о самоубиству уз помоћ лекара, а да не прикажем и сам тренутак смрти. У супротном, могао бих да будем оптужен да је сама смрт била непријатна или окрутна, или да чак није била добровољна. Тиме што сам је снимио и емитовао у целини, препустио сам људима да сами процене", рекао је Зартиски за ББЦ.

Помагање неком да изврши самоубиство је противзаконитзо свуда у свету, осим у Швајцарској, Белгији, Холандији, и америчкој држави Орегон.

Противници такозваног "асистираног самоубиства", пак, кажу да би неки пацијенти могли да се одлуче за смрт јер постају исувише велики терет својим породицама.

Шта је легално?

Посланик у Вестминстеру, Фил Вилис, се противио емитовању документарца на британској тв станици Скај:

"Овде постоје два питања. Прво је - да ли је асистирано самоубиство уопште легално? У овој земљи није, и просто мислим да не треба емитовати ствари које нису легалне. Друго питање је да ли уопште неко има право да прикаже један веома интиман тренутак, као што је смрт, на телевизији", каже он.

И заиста, у дебати која прати емитовање документарца "Право на смрт" тешко је разлучити шта је њеним учеснцима важније - моралне и законске дилеме повезане с еутаназијом, или слобода медија да задиру у овакве табу теме.

Британски премијер Гордон Браун се у парламенту уздржао од процене, рекавши само да је емитовање документарца "контроверзно", додајући и да ће надлежне државне агенције пажљиво испитати да ли је био у складу са постојећим прописима.

80% Британаца за промену закона

Што се тиче ове друге, моралне димензије, упркос веома гласном противљењу претежно верских организација, анкете показују да 80% Британаца мисли да закон треба да буде промењен, чиме би лекарима било дозвољено да помогну пацијентима као што је био Крејг Јуарт да изврше самоубиство - ако тако одлуче.

Тужилаштво, пак, има дискрецију у оваквим случајевима, и пре пар дана је објавило да неће подићи оптужницу против родитеља једног младића који је на рагби тренингу сломио врат и остао потпуно парализован, и којем су помогли да отпутује на клинику у Швајцарској како би потом прекинуо свој живот.

Ова тема протеклих дана подиже велику прашину и у кнежевини Луксембург.

Наиме, тамошњи парламентарци желе да промене Устав како би онемогућили Кнезу Анрију да спречи легализацију еутаназије.

Дописници кажу да је у Луксембургу, поводом расправе о праву на асистирано самоубиство, на помолу "класичан сукоб монарха и парламента".

Извор: ББЦ