Еванђеље и политика
У четвртак, 6. октобра 2016. године у Дому омладине у Београду, у оквиру циклуса предавања „Библија и култура“, у организацији Библијског института ПБФ и Дома омладине Београда одржана је трећа по реду трибина на тему „Еванђеље и политика“.
Ову трибину испред Дома омладине отворио је Сергеј Беук, који је присутне подсетио да Дом омладине Београда већ годинама организују трибине на религијске теме, које су све више посећене, што показује да се савремено друштво, а у њему посебно млади, враћају религијским темама.
Модератор трибине био је Ведран Грмуша, који је поставивши троструко питање – о ауторима библијских текстова, самим текстовима и реципијентима тих текстова – позвао предавача, др Предрага Драгутиновића, професора на катедри Светог Писма Новог Завета на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, да се обрати окупљеној публици.
У излагању које је уследило проф. Драгутиновић се осврнуо на библијске текстове, посебно новозаветне, почевши од анализе кључних новозаветних термина – Еванђеље, Царство Божије, Месија, Христос – који су у контексту настанка ових текстова имали отворену или прикривену политичку конотацију, а који су пре библијске употребе коришћени као термини са јаким политичким значењем. Окупљена публика имала је прилику да укратко чује како је термин „евангелион“ – εὐαγγέλιον – пре библијске употребе коришћен као термин за означавања успона Флавијеваца на власт, тј. као термин са снажним политичким значењем. Према речима предавача, појам Царства Божијег – ἡ βασιλεία τοῦ Θεοῦ – термин је који је свакако имао политички призвук у контексту првог века и слушалаца јеванђелске објаве, као и термин Месија / Христос, који је привлачио и пажњу власти. За Христову делатност може се рећи да је прожета и политичким деловањем – Христов улазак у Јерусалим на магарету може се у политичким оквирима тумачити као пародија на тријумфалне уласке римског цезара у покорене градове и области, и као такав има снажну политичку конотацију. На послетку, Христос је страдао као политички осуђеник, што сведочи и поступак који су против њега покренули религиозни и политички ауторитети, симболично сумиран у натпису на крсном дрвету на ком је Христос разапет.
Однос према властима и различити приступи том проблему у Новом неке су од тема којима је пажњу посветио проф. Драгутиновић. Из професоровог излагања могло се закључити да политичка одговорност свакако лежи на хришћанима. Међутим, библијски списи, поред позива на одговорност, не нуде неки политички модел или политички активизам који би хришћани требало да пригрле – рецимо монархизам или републиканство – већ допуштају интерпретацију, што с друге стране резултира тиме да се новозаветни текстови каткада могу користити и као оруђе за различите ствари. Као пластичан пример различитих интерпретација професор Драгутиновић поменуо је то што су идеолози нацистичког Трећег рајха били хришћански теолози, док је с друге стране Дитрих Бонхофер, због антирежимског деловања погубљен од нацистичких власти, у библијским списима налазио надахнуће да као свештеник и богослов иступи и делује против владајућег режима. У дискусији која се касније развила, одговарајући на питања присутних, проф. Драгутиновић се дотакао теме људских права, теологије ослобођења... и бројних других занимљивих тема.
Трибина у Дому омладине потрајала је скоро два сата, а пажња присутне публике која је испунила простор да није било места за седање већ су неки стајали током трајања овог предавања била је прикована занимљивим професоровим увидима. На самом крају овог скупа организатори су најавили следећу трибину у оквиру циклуса предавања „Библија и култура“, која ће бити одржана 3. новембра 2016. године: тог четвртка ће у Дому омладине у Београду на тему Библије и митова говорити Ненад Божовић, асистент на катедри за Свето Писмо Старог Завета на ПБФ УБ.
Срећко Петровић
