Гаврило Принцип био борац против окупатора
Члан Академије наука БиХ Мухамед Филиповић изјавио је да је Гаврило Принцип био борац за слободу своје земље и против њене окупације, чији је симбол био аустроугарски престолонасљедник Франц Фердинанд.
"Спомен-плочу са ликом заслужује Принцип и то на мјесту гдје су биле некада његове стопе, које су током рата уништене", рекао је Филиповић, истичући да не разумије потребе одређених снага из БиХ да аболирају своје окупаторе.
Он је нагласио да се Сарајевски атентат не може поредити са тероризмом, јер је у то вријеме атентат био легитиман начин борбе против оних који су угњетавали једну земљу, односно њен народ.
Он кажа де не мисли да државе које су иницирале да се на Видовдан 2014. године низом манифестација у Сарајеву обиљежи 100 година од Првог свјетског рата желе добро, ни БиХ, ни народима који у њој живе.
"Мислим да они желе да оперу свој образ и своје руке, јер су они, такође, саучесници и произвођачи Првог свјетског рата", рекао је Филиповић за Танјуг.
Филиповић наводи да се заборавља да је Аустроугарска насилно ушла у БиХ, да је убила велики број људи приликом окупације БиХ, да јој се велики број грађана БиХ супротставио, као и да је изазвала велики егзодус када је, у први мах након окупације, БиХ напустило око 300.000 људи.
Према његовим ријечима, заборавља се и да је Аустроугарска у БиХ уселила 200.000 католика и да је велика средства уложила у обнову католичких цркава на подручју БиХ, које су, након што су ојачале, почеле да проводе политику присиљавања становништва на католичанство.
"Прије свега, Аустрија је дискриминисала православно становништво у погледу развоја, тако да је настао покрет за национално просвјетну аутономију Срба. Потом, настаје и покрет за такозвану просвјетну аутономију Муслимана коју је водио муфтија босански Џабић", наводи Филиповић.
Он је нагласио да је то био период и када широм Европе настају револуционарни покрети младих, међу којима је била и "Млада Босна".
Говорећи о вези атентата у Сарајеву и Првог свјетског рата, Филиповић је рекао да је то најобичнија спекулација која је давно одбачена у историјској литератури, те да је Први свјетски рат дуго година уназад "припреман" у политикама тадашњих сила.
"То је политика, која је имала свој израз у изградњи такозване багдадске жељезнице, повезивањем њемачког политичког интереса са Турском", истиче Филиповић.
Он је напоменуо да је чињеница да је Аустрија жељела рат, што показује начин на који је поставила ултиматум Србији, тако да на њега није било могуће одговорити.
"Ултиматум је садржавао такве захтјеве који би значили негацију српске суверености. Ниједна озбиљна држава која држи до себе не може пристати да преда аспекте суверености, који припадају исључиво тој држави, у руке друге државе, па према томе ни Србија није могла дати право Аустрији да на њеној територији врши истраге, јер би то била пенетрација националног простора", закључио је Филиповић.
Извор: Срна
