Генерална скупштина Конференције европских цркава

14. Генерална скупштина Конференције европских цркава
Будимпешта, 3-8 јул 2013.

У Будимпешти, 3. јула 2013. године, почела је са радом редовна 14. Генерална скупштина Конференције европских цркава (КЕК). На овом заседању је присутно преко 470 учесника са 220 делегата, који представљају око 120 регистрованих цркава и верских заједница: православних, англиканских, протестантских и старокатоличких. Римокатоличка црква није званични члан КЕК-а, али је она активно укључена у његов рад преко Европске бискупске конференције.

Српску Православну Цркву на овом заседању представља петочлана делегација у чијем су саставу: Његово Преосвештенство Епископ браничевски г. Игнатије, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Андреј, Његово Преосвештенство Епископ стобијски и Местобљуститељ струмички г. Давид из аутономне Охридске Архиепископије, ђакон Зоран Алексић и магистар Јулија Видовић.

Иако је реч о редовном заседању Скупштине која се оджава сваке шесте године, ово заседање ће бити од посебне важности по томе што ће се на њему усвојити нови устав КЕК-а, а у сагласности са мисијом и улогом коју ова Конференција има у Европи која се мења. Улога КЕК-а је да повеже цркве и обезбеди њихов заједнички глас пред европским институцијама о најважнијим питањима која су од њиховог узајамног интереса.

Од тренутка када је КЕК основан, 1959. године, у време Хладног рата, када је тежиште његове мисије било на повезивању хришћана Истока и Запада, па све до данас, прилике, како у друштву тако и у самим црквама, значајно су се промениле. Пред различитим изазовима, као што су секуларизам, пораст сиромаштва, корупције, урушавање глобалних климатских услова,  кршење основних људских и верских права итд, КЕК тражи начин како да успостави комуникацију и донесе одредбе које ће саму организацију учинити ефикаснијом и тако испунити њен циљ, а то је да она буде призната и искоршћена као платформа која ће олакшати комуникацију, пружити неопходне информације и експертизу црквама чланицама на локалном, регионалном и националном нивоу.

Учешће Српске Православне Цркве у раду ове европске платформе односило се и односи се на случајеве по питању прогона Архиепископа охридског г. Јована, односа Цркве и Државе у Црној Гори, поштовања верских слобода и људског достојанства, положаја Српске Православне Цркве на Косову и Метохији као и по питању имовинских права. Православне Цркве су се сагласиле на свеправославном састанку, одржаном на крају првог дана заседања, о важним питањима која се односе на инструменте и механизме рада поменуте организације.

Заседање завршава са радом 8. јула 2013. године избором нових чланова управног одбора и евентуалним изгласавањем новог устава.