Глобални богови

На који начин свет постаје супермаркет религија

Friedrich Wilhelm Graf, "Götter global". Wie die Welt zum Supermarkt der Religionen wird. C. H. Beck Verlag, München 2014.

Аутор ове студије је угледни протестантски теолог, проф. др Фридрих Вилхелм Граф, умировљени  професoр систематског евангелистичког богословља на Минхенском универзитету.

Професор је за све своје универзитетске каријере неговао и оно што би се  могло назвати "public intellectual"– као рецензент, предавач и давалац важних импулса у јавном академско-богословском дискурсу.

Средишна теза најновије Графове књиге гласи – понуда вере у савременом глобалном свету расте сваким даном као што и религиозни сукоби сразмерно расту.

Граф настоји одмах на почетку свог дела - Friedrich Wilhelm Graf,  Götter global. Wie die Welt zum Supermarkt der Religionen wird  (C. H. Beck, München 2014) - да раскрсти са двема илузијама: религија не изумире као што су држали интелектуалци Запада у последња два столећа. Религије нису мирољубиве, иако све заговарају иренизам/мирољубивост, већ су носиоци ризика, јер борбено настоје да пробију „своје учење“ о истини. Религије нису – и то је лајтмотив ове студије – супротност модерни, већ су саставни чинилац модерне и не ретко добитнице у кризи модернитета.

Граф открива да друштвени сукоби тек у равни богословских интерпретација добијају на оштрини и експлозивности. Он себе види на линији либералне теологије, посебно на лини Ернста Трелча. Иначе, Граф је главни приређивач критичког издања дела овог легендарног протестантског теолога који је, као и аутор, настојао да васпостави просветитељске богословске идеје са краја 18. века. Он нагиње социолошком посматрању религија, без функционалистичких описа у стилу "etsi deus non daretur" („као да Бог не постоји“). Ова крилатица је приписивана Хугу Гроцију (Hugo Grotius).

Графова књига „Глобални богови“ разапиње нови тематски лўк саздан од емпиријских испитивања религиозног феномена неуједначености броја рођених  хришћана (наталитета) у односу на друге религије. Он означава бившег папу Бенедикта XVI као „офанзивног теоретичара екуменске политике разликовања“.

Већ наслов Графове књиге „Глобални богови“ упућује на перспективу која аутора занима: не само о великим религијама и њиховом присуству широм светског шара, већ и њиховој друштвеној релевантности кроз који земаљски глобус постаје битнији и пријемчивији за сваког грађанина света, ми доживљавамо не само међузависност у области привреде, већ кроз миграцију и кружење идеја у медијима и религиозним установама. Граф не тумачи религије у њиховим вероисповедним или институционалним оквирима, већ као непрегледни низ малих и најмањих „алтернативних тржишних понуда“ езотеричних, спиритуалних или џихадистичких група и групација, које је тешко подвести под наслеђе једне велике религије. Укратко, то је као и у „супермаркету“ или глобалној пијаци у којој се понуде упућују читавом, глобалном свету. Локална божанства су passé (прошлост), вели Граф. Модел тржишта је успели модел тумачења оних религиозних процеса преображаја (ми бисмо рекли прозелитирања) који се сада збивају – пораст броја евангеликанаца у Бразилу или Јужној Кореји, Америци или Источној Европи, као супротност и конкуренција класичним религиозним заједницама.  „Религиозни актери“ се сада баве сплитањем (Bricolage) и комбиновањем хришћанских језичких и ритуалних форми са применом популарних и попучистичких културних елемената. Тај шарени ћилим конфесија стоји на једној страни, на другој је оно што Граф зове „креационистичка интернационала“ која је основана као супротност/опозиција научном погледу на свет (scientism). У том мутном дискурсу (такозваном Intelligent Design) је фундаменталистички изазов, тако снажан да се и либерална демократија напрасно нашла пред принудним диктатом самооправдавања.

Граф вели са скепсом да, узму ли се у обзир религиозни конфликти у Clash of Civilizations - за сада не може бити речи о било каквој „пацификацији“/успостављању мира међу њима. Аутор завршава свој памфлет поглављем у коме он са „погледом споља“ и „погледом изнутра“ настоји да конфликтни потенцијал религија сузи увођењем појма „присутности Бога“. Реч је о богословском појму инкарнације /отелотворења. Кроз инкарнацију „Бог не жели више бити свемогући, већ по мери човека“. У овом постулату и Граф види опорицање сваког богословског легитимитета, односно „фантазија моћи“ било ког владаоца. У начелу би се могло рећи да је Графова анализа маркетиншких стратегија у основи трезвена и местимице цинична анализа институција.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен