Границе ризика у медицини и теологији

Поштуј лекара са почастима какве му доликују због служења његовог, пошто га је Господ створио, а излечење је од Вишњега. /књига Исуса сина Сирахова/

Под покровитељством Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду одржан је дводневни (9. и 10. новембар), четврти по реду, научни скуп на тему Просвећеност и одрастање, са темом Границе ризика у медицини и теологији. Уз учешће најеминентнијих научних радника из области медицине и уважених теолога, овај научни скуп настоји да обједини теологију и медицину у најважнијем питању: здравље човека. Аутор концепта је др Јелена Обрадовић.

Православна Црква се с поштовањем односи према медицини, која у својој основи почива на љубави усмереној ка спречавању и олакшавању људских патњи, исцељењу болесног човека, његове оштећене људске природе, што је, иначе, испуњење Божјег плана о човеку.

Поздравно слово је у суботу 9. новембра упутила проф. др Ксенија Кончаревић, редовни професор Богословског факултета, захваљујући прво проф. Јеротићу за његов непресушни вишедеценијски професорски и мисионарски рад,  подсећајући да су наша Црква са свим њеним установама и Богословски факултет увек отворени за сарадњу са науком, посебно медицином:

„Став који заступа Православни богословски факултет, јесте да је старање о људском здрављу - душевном и телесном - од памтивека представљало бригу Цркве. Међутим, са православног гледишта, одржавање физичког здравља одвојено од духовног здравља не представља безусловну вредност. Господ Исус Христос је, проповедајући и речју и делом, исцељивао људе, бринући не само о телу него, пре свега, о души, што значи о целовитом склопу личности. По његовој сопственој речи, Он је исцељивао „целога човека“ (Јован 7,23). Исцељење је пратила проповед Јеванђеља као знак Господа да опрашта грехе. Она су била неодвојива од апостолске благовести. Христова Црква, коју је њен божански Утешитељ обдарио свеукупном пуноћом дарова Духа Светог, од почетка је била заједница исцелења, а и данас, у чину исповести, она подсећа своје вернике на то да долазе у лечилиште да би отишли исцељени..." ( из "Основа социјалне концепције Руске Православне Цркве).

Његова Светост Патријарх Иринеј је, поздрављајући Његово Преосвештенство Епископа крушевачког др Давида, учеснике предаваче, свештенство, лекаре, студенте теологије и медицине, указао на важност овог научног симпосиона који се бави важним питањима здравља појединца и народа:

"...Некада се говорило: у здравом телу -  здрав дух, а ја бих пре рекао да је у здравом духу здраво тело, јер је дух оно што чини суштину и садржину нашег тела. Драго ми је што се овим проблемом, који је тема данашњице, и не само данашњице,  него и прошлости и будућности, баве  теологија и медицина. Једно и друго се тичу и дотичу човека. Човек није подељен на дух и тело, па брига о његовом телу, о његовим потребама, претпоставља и бригу о његовом духу, његовој души - то је јединствено питање којим се баве и теологија и медицина.

Сведоци смо да су многе соматске болести, од којих пати огроман део човечанства, последице кршења моралнога закона. Када би се више поштовао морални закон и заповести Божје, верујем да би човечанство било много здравије него што јесте. На жалост, сведоци смо многих девијација, многих негативности људске природе, и не знам да ли има и краја тим девијацијама. Зато је ту Црква, зато је ту теологија да скрене пажњу на тај велики проблем, и да мало више обратимо пажњу на то како живимо и на који начин живимо...

Данас је медицина далеко узнапредовала, али су, на жалост узнапредовале и разне болести, и када се уђе у проблем тих болести, види се да су оне мање-више изазване начином живота, људским гледањем на тело, на човека као таквог, и све оно што нас прати јесте последица тих  негирања моралног принципа и моралног закона Божјег...“, рекао је, између осталог, Патријарх.

Радни део првог дана овог научног симпосиона  почео је предавањем протопрезвитера-ставрофора др Милош М. Весин, иначе  пароха јужночикашког, на тему  Круна љубави: Дете на путу ка Господу.

Модератор научног симпосиона је био академик Владета Јеротић.

Остала предавања су држали:  Немања Стефановић, Психосоматика и психоендокринологија;  др мед. Марија Туцовић, Разлике између рода које се односе на функционалну организацију мозга; мр сци. мед. Милена Штерић Србиновић, презентација рада. Посебан осврт на Просвећеност и одрастање дао је академик Владета Јеротић.

Поподневни округли сто водио је шеф катедре Хришћанске етике, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки др Давид Перовић, уз асистенцију др Ивице Живковића. Тема округлог стола била  је:  Етика православног хришћанског васпитавања: утицај на здравље деце и одраслих.

У оквиру округлог стола дискутовало се на три теме: 1. Хришћански односи са децом, потенцијал унапређења и нарушавања душевног благостања.  2. Шта утврђује основе живота? 3. Како постићи напредак у свакодневном општењу са децом?

Недељни скуп (10. новембар) отворио је Његово Преосвештенство  Епископ јегарски др Порфирије темом:  Реч детета: Разумем, јер ме волиш/јер те волим. О љубави као  основи свега казивао је епископ Порфирије из теолошког угла, али и из свакодневног искуства са болеснима од разних зависности у заједници Земља живих, која на делу показује све оно што Црква проповеда, и сведок је тога да је излечење уз пост, молитву, уз спој традиционалног и медицинског, могуће код оних који прођу цео терапијски период. Предавању је присуствовао и директор Центра за социјални рад Ненад Драшковћ, који је изнео и своја запажања из свакодневне праксе. 

Предавачи и теме недељног скупа: протојереј Александар Михаиловић, Превазилажење деоба савременог човека -  како на пут живота и изнад смрти; академик  Небојша Радуновић, проф. др сци. мед., Просвећеност у гинекологији и медицини; логопед Милица Вуковић, Афазије  (проблеми у говору и комуникацији); проф. др сци. мед. Јово Тошевски: Мозак и морал.

Завршну тему Баштина за будућност - Хармонично садејство православно-хришћанске мисли и примењене медицине у области пренаталне психологије и медицине, изложила је др Јелена Обрадовић, аутор концепта Просвећеност и одрастање.  

Завршну реч научног симпосиона Просвећеност и одрастање 4, Границе ризика у медицини и теологији, дао је Епископ крушевачки др Давид: 

- Шта рећи друго него заблагодарити целим бићем Господу, Духу Светоме, Цару небеском који нас сабира да бисмо изграђивали живу Цркву, Тело Христово чији смо ми чланови, чији смо ми удови, али као личности,  јединствене и непоновљиве, којима је Он даровао свој лик и које Он позива да се у Њега преобразимо и опет да се Он, поново, на непоновив  начин оваплоћује благодаћу Божјом и налази себи обитавалиште.

Свиме што чинимо причешћујемо се, причешћујемо се љубављу која је оно најдубље што Господ  нама има да да и што нам даје, и у то не треба сумњати. Зато смо имали идеју јуче да када је проф. Јеротић говорио о несвесном, па је онда помињао и своје лично несвесно,  и породично несвесно и несвесно једнога народа, дакле, несвесно целокупног човечанства, свих људи који су оживели, постоје и који ће доћи на свет, оно најнесвесније у себи, у  њима, у нама – да је то, уствари, љубав. То је наш идентитет, то су документи нашега постојања, једанпут нама дати да оно што смо у линеарној перспективи, историјској перспективи започели, завршимо у инверзној перспективи, све време помажући се и све време дочекујући Господа који непрестано долази; дакле, Духа Светога који нам даје све дарове  и који нас чини духоносцима, који нас чини својим храмовима. У тим храмовима су све саме светиње, све наше науке, све оно што је неопходно да бисмо могли да украсимо своја бића, и опет сва она чудесна уља која нам Свети Дух даје да би наше светиљке биле непрестано упаљене.

Тако доживљујемо и медицину која је то што смо рекли, али која је један драги камен који нам рефлектује ту холистичку стварност нашег постојања, како је то данас говорио прота Александар Михаиловић, а медицина није нимало другачија, блеђа, драгоценија од свих других говора, језика и начина испољавања укључујући и богословски.  

Управо је реч о томе да је свуда све присутно, а да је свака подела само условна, да  бисмо се лакше снашли, да бисмо лакше летели, јер човек јесте биће које лети и које не може без лета, не може без полетања, а као крила новом човеку, хришћанину, дају се крила поста и молитве... 

Овај диван симпосион, ово братимљење, дружење у Господу,  доживљујемо као нешто што нам је дао сами Господ и на шта нас је позвао, да бисмо заиста осетили једни друге као чланове новога Адама, васкрслога Христа, Онога кроз кога је све створено што је створени и кроз кога се исцељује све што је оболело и, наравно, достиже пуну меру раста Христовога, која је истовремено и здравље преточено у нашу аксиому да је са здравим духом тело здраво и, само ако се дух исцели, ако дух буде исцељен, исцелиће се и тело. Све време смо примећивали тај Логос који је покушавао да нам још једанпут објасни човека на његовом путу од тренутка стварања ни из чега  до његове колосалне појаве од које, наравно, нема чудесније, нема лепше, јер је нови човек, здрав исцељен човек, најлепши међу синовима људским, а тај и такав човек истински је примерак људске природе, односно носилац таквога човека за којим ми трагамо - Господ Исус Христос,  први Лекар Цркве који је дошао болеснима, а не здравима.  

Било би вероватно ту још ројења мисли, слика и метафора. Довољно је и са наше стране речено, можда и пресољено, а није нам то била намера; можда се и сами чудимо, јер смо тешко покретљиви на реч да нам се десило истинско надахнуће зато што су сви људи који су овај диван приредили, са сестром Јеленом на челу, заиста били просветљени и свој дар тако блиставо нама богословима под овим кровом приказали да ћемо наредних дана и седмица, месеци, ми овдашњи бити под тим утиском. Заиста, са још више ревности, још више сугестивности,  слово Божје ћемо произносити и у њега се удубљивати. 

Свима благодарим и лично. Чудесно је било ово познанство. Ми смо се само препознали у Господу. Није било потребе да се упознајемо. Нека би ово наше препознавање било и дружење наредних година, пошто смо постали блискији него што смо били и, наравно, наши погледи уперени једни  у друге сада ће бити одважнији и храбрији, чистији, прозорљивији и доброжелатељнији. Хвала свима."

Сва предавања се могу слушати на Радију Слово љубве.

Научни симпосион Просвећеност и одрастање пратила је Задруга добрих домаћина, учествујући са производима малих  српских домаћинстава, по концепту од произвођача директно до породичног домаћинства. 

Зорица Зец