Харизматичар из Умбрије

Гунар Декер: ”Фрања Асишки. Сан о једноставном животу” - Gunnar Decker: Franz von Assisi. Der Traum von einfachen Leben“, München 2016.

Ко је био Фрања и шта нам данас светитељ из Асизија поручује?

Римокатоличка црква је Фрању Асишког и његов ”Сан о једноставном животу” усвојила, а његов животопис у душу унела као хагиографију. При томе, харизматична енергија зрачења овога светитеља надмашује све конфесионалне границе. Гунар Декер, аутор ове биографије Фрање Асишког скида маску клиричког мита, која скрива лик овог монаха и показује на уверљив начин на који начин његово учење и данас, више векова након што је настало, делатно зрачи и духовно подстиче.

Као монах-просјак Фрања Асишки (1181/82 - 1226) је Цркви средњега века дао свој печат као нико други. Како је из грађанског статуса ведри Ђовани Батиста Бернадоне постао аскетски проповедник Фрања и оснивач монашког реда фрањеваца? Шта је остало од његовог живота и његове визије следовања за Христом? Философ религије Гунар Декер се бави тим питањем у својој књизи: ”Фрања Асишки. Сан о једноставном животу”. Декер је промовисани философ религије, који је 2016.г. овенчан признањем ”Хајнрих Ман” Берлинске академије уметности за есејистику.

Оскудни извори

Најзначајнији писани извори о Светом Фрањи Асишком потичу из 13. века: Тома из Челана (1190 - 1260), и сам фрањевац, саставио је два портрета свога сабрата у монашкокм реду, као и ”Легенду тројице савременика”, које аутор Декер цитира као једина писана сведочанства из времена живота Светог Фрање. Ова сведочанства преносе делом агиографски идеализовану, али делом и реалистичну слику светитеља.

Син богатог трговца повукао се из световног живота након ратног искуства и заточеништва. Он је стремио животу по узору на живот Спаситеља, живећи у сиромаштву и делећи све што је имао са сиромасима. То је био идеал који је он желео да осведочи примером својим следбеницима.

Химна Сунцу

Многе ”мале, богомољачке проповеди”, као што је проповед о птицама кружиле су до нових векова као надзидавајуће вињете, познатије као „Fioretti“ (ситно цвеће) Светог Фрање Асишког.

Да би своме предемту дао шири историјски контекст, аутор Декер настоји да оцрта клирички миље и позадину религиозних струјања у позном средњем веку – катарени који су презирали све што је овострано као и све што је папистичко, Јоахим из Фјоре, чија је теологија о три светска царства (треће је тек требало да наступи) била инспирација за потоње покрете, од којих ће се неки њиме и служити, као што је то случај са идеолошким покретима комунизма и националсоцијализма.

Ограничење од ”јеретика”

Фрању Асишког је настојао да се видно одвоји од ”јеретика” средњег века, на првом месту од катарена у Француској, који су од стране Цркве били прогањани и уништавани. Он је желео за себе и за своје следбенике темељно сиромаштво и аскезу (испосништво), али не под сводом Католичке Цркве. Црква за Фрању, и мимо свих злоупотреба црквених чинова и институционалне иморалности, ипак није била место антихриста као што су то катерени држали. Другим речима, вели аутор, ”он није био фанатичан”.

Тако се Фрања 1209.г. са дванаесторицом својих приврженика упутио папи Инокентију III у Рим зарад благослова за нову монашку заједницу. Ово је, вели аутор, био мудар потез који га је чувао од прогона.

Уска ивица

Ивица између монаха просјака, проповедника мирољубивости и ”опасног” јеретика била је веома уска. Њему је пошло за руком да у то време оснује ред ”мале браће” фрањеваца и женски ред клариса. Клара из Асизија (1193 – 1253), ћерка из племићког соја, била је једна од најватренијих поклоника Светога Фрање.

Постоји једна куриозна епизода у животу Светог Фрање у вези са његовим путовањем у Египат. Наиме, он се решио 1219.г. да заједно са крсташима крене у султанов муслимански логор и лично се сусретне са њим у нади да ће га ”преобратити”. Обојица су били мишења да је то био ”љубазан дијалог”, али ништа више од тога. Ужас покоља је деморалисао Фрању, а настојања да миротворачки посредује коначно су били осуђени на неуспех.

Шта се после овог пута збивало на Оријенут, не може се, вели аутор, више објаснити. Фрања је сазнао да унутар његовог братства влада раздор. Његово реаговање је изненадило: уместо да се врати кући да би међу својом браћом помирљиво делује отишао, је папи да за свој ред добије статус ”папе”, чиме се сам обезвластио. Последица је била да је ред ”мале браће” постао католички ред, што је била терапија ”прилива свежих ћелија”, вели аутор Декер.

Чекање на реликвије

Тешко оболео, повукао се Фрања на једну планину на којој ће добити стигме: ране на рукама, ногама и изнад бедра, као Христос. Последње године свога живота провео је повучен  у осами и злопатећи се великим боловима. Моћници су очекивали његову кончину, односно надали ”драгоценим реликвијама” које ће његови посмртни остаци постати.

У минијатурној капели Portiuncula, која је данас део базилике Santa Maria degli Angeli код Асизија, умро је Свети Фрања. Само две године након смрти он је канонизован,  проглашен светитетљем и уведен календар Римокатоличке Цркве. После тога се његов ред распао у два дела: ”спиритуале” који су се доследно држали његовог учења о аскези, и ”конвентуале” који су се подредили Цркви. Први су у току потоњих деценија били изложени прогону инквизиције и били спаљивани делом од стране сопствене браће. Да би парадокс био велики, управо су поклоници Светог Фрање Асишког заједно са доминиканцима постали званични гонитељи јеретика.

”Социјални револуционари”, како их зове Декер, нису могли да остваре потенцијал његове идеје о сиромашној Цркви. Али утицај Фрање није ишчезао: у један мах се на живот и дело овог популарног светитеља из Умбрије читав свет подсетио – када је новоизабрани папа Хорхе Марио Бергољио узео своје понтификално име Francesco (Фрања) у част овом светитељу, следећи тиме и линију сиромашне  и милосрдне Цркве.

То је ”повратак почецима” које је овај ”адвокат сиромашних” у 13. веку деловао. Његов идеал је учинио могућим модерну слику човека, коме  је у време турбокапитализма и дигиталног презасићења преко потребно духовно прибежиште. У овој мудро и виртуозно написаној биографији Гунар Декер описује живот и дело Фрање из Асизија, које и данас нуди капиталне одговоре на питања која нам живот поставља. У његовој личности су се савршено спојили душевна једноставност са високим угледом, скрушеност са ауторитетом и сасвим неупадљива спољашњост са неуобичајеним зрачењем.

Протопрезвитер Зоран Андрић, Минхен