Хришћански свет

Милосрднa секцијa ВДС у Дому за смештај деце без родитељског старања “Моша Пијаде”

На почетку треће недеље Божићњег поста, у недељу 11. децембра 2011. године, чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке посетили су Дом “Моша Пијаде” при Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Београда.

У овом дому су смештена већа деца која похађају основну или средњу школу а они који се определе за студије могу да остану у Дому до 26 година старости.

Сећање на јунаке Колубарске битке

На данашњи дан пре 97. годишњица дошло је до Колубарске битке, која није само највећа савезничка победа остварена током 1914. године, већ и уџбенички пример вештог стратегијског деловања малобројније и слабије опремљене оружане силе која је из дефанзиве успела да ток борби преусмери у брзу и изненадну офанзивну акцију.

Фудбалери довели воду у манастир

У манастиру Ђурђеви Ступови код Новог Пазара уз помоћ познатих спортиста и певача решен вишегодишњи горући проблем. Било ном је потребно много новца, али они о томе уопште не желе до говоре, каже игуман Герасим

Манастир Ђурђеви Ступови код Новог Пазара коначно има довољно воде за пиће. Решен је проблем који је трајао више деценија, а заслуга за ово, највећим делом, припада петорици познатих људи: певачу Ацу Пејовићу, селектору фудбалске репрезентације Гане Горану Стевановићу, тренеру Партизана Александру Станојевићу, фудбалеру Црвене звезде Андрији Калуђеровићу и голману Партизана Владимиру Стојковићу. Они су, на своју иницијативу, а уз благослов манастирског братства, најпре купили парцелу на којој је на 40 метара дубине пронађена вода, а потом су финансирали изградњу бунара и водовода до конака и порте Ђурђевих Ступова.

Тајне Дубраве у недрима Златибора

Кад је овај манастир настао и ко му је ктитор, тајна је и за истраживаче. Три века је чамио порушен и заборављен.

Висока брда шумом опасана надвила се над невелики манастир Дубраву у дубинама Златибора. Склоњен од логледа и добрих путева, забачен иза напуштених чобанских колиба дуж макадама који води од села Стубла, тридесетак километара удаљен од урбаног дела планине,  блиставих хотела, базена, казина и луксуза, вековима слуша само птице и хук реке Увац. Самује међу столетним дрвећем овај обновљени средњовековни храм, па својим тајнама и дан-данас привлачи знатижељне.

Помозимо нашем брату Рашку Миленковићу оболелом од леукемије

Операција овог месеца одлагана два пута због недостатка новца. Отац троје малолетне деце налази се на лечењу у Немачкој и чека нашу помоћ!

За потребе прикупљања новчаних средстава за лечење нашег брата Рашка Миленковића из Лука код Ивањице, оболелог од тешког облика леукемије, компанија Телеком Србија је поред броја 1801 за слање смс порука, отворила и хуманитарни број за позиве из фиксне телефоније. Довољно је позвати број 0900-501-501 са било ког фиксног телефона у Србији, чиме аутоматски донирате 59 динара. Позив се може упутити и из мобилних мрежа мтс-а, по цени од 177 динара. Од 1. децембра МТЕЛ је активирао хуманитарни број за слање порука и позиве на подручју Републике Српске. До сада је од потребних 170.000 евра за трансплантаци ју коштане сржи у Немачкој, прикупљено нешто око 37.000, па је операција заказана за 30. новембар одложена док новац не буде обезбеђен. Такође, и операција заказана за 13. децембар је одложена!

Слепи војници

Од десетак истакнутих по значају Вукових певача – казивача, реч је или о слепима или о хајдуцима: Тешан Подруговић, старац Милија, старац Рашко, Стојан Хајдук... Довољно је рећи да је међу певачима пет слепих жена које живе управо тих година (слепа Живана, слепа Јеца, слепа из Гргуреваца, слепа Степанија, слепа из Јарка) и три слепа човека (Филип Вишњић, Ђура Милутиновић, Гајо Балаћ из Крајине...). Ту као да нема „средине“. Слепима је то извор опстанка, хајдуцима „разбибрига“ трагање за олакшањем положаја пуног неизвесности и опасности.

Својом мисијом преношења писама између цетињског Митрополита Петра I (Петровића) и вожда устанка Црнога Ђорђа, слепи Ђуро Милутиновић одмењује бар једног способног и пожртвованог борца. Његов рад је скопчан можда и са више опасности по живот него неког војника на бојишту. „Кроз средину турске војске, с највећом опасношћу живота својег, преносио, при чему је често и хватан и ту на строге испите стављан бивао, но свагда је срећно њему поверену тајну сачувао...“