Хришћански свет

Прва Литургија у Васпитно-поправном дому у Крушевцу

На Светог Нектарија Егинског, владика Крушевачки Господин Давид служио је Свету Архијерејску Литургију у Васпитно-поправном дому за малолетнике у Крушевцу. Преосвећеном владики Давиду саслуживали су протопрезвитер-ставрофор Драги Вешковац, презвитер Саша Величковић, протођакон Јован Миленковић и ђакон Игор Шљивић. Ово је била прва Литургија у овој установи којом приликом се једна група штићеника причестила. Ова Литургија произашла је као саборна жеља штићеника и њихових васпитача.

Убиства Срба не престају

Не постоји држава у свету, на чијој територији се један народ преко 12 година убија, а да ниједан починилац ових гнусних злодела не буде откривен и изведен пред лице правде. Нажалост, то се догађа у такозваној републици Косово где преостали српски живаљ убијају албански екстремисти. Наиме, од доласка међународних снага у ову јужну српску покрајину, јуна 1999. године, па све до данас, албански екстремисти и терористи убили су 1.002 српске душе. Последња жртва албанских екстремиста је Саво Мојсић из насеља Брђани у северној Косовској Митровици.

Морамо да праштамо

Пишем вам из Суботице. Зовем се Јово Каришик, по струци сам дипл. инж. машинства, и овде сам као избеглица дошао пре 19 година из Тузле. Увек сам био инжењер међу најбољима, па сам, између осталог, одликован и Орденом рада. Сада сам држављанин Србије, али носим велике ожиљке као избегло и протерано лице из БиХ. Зашто вам пишем?

Остаци нашег постојања

Села Суве Међе на љутој Крајини су Ивањска, Баштра, Бањани, Добро село, Чава, Стабанџа, Збориште, Бојна и Глиница са њиховим засеоцима. У новије вријеме којекавих измишљених географских одредница (висока и ниска Крајина) некоме је пало на памет да ово подручје назове ''дубока Крајина''. Међутим у историји и географији Сува Међа некад је била међа између Отоманског Царства и Аустроугарске Империје, а данас опет међа, али овог пута између БиХ и Хрватске, међа која је подјелила један те исти српски народ Крајине.

Поклоничко путовање православних вјерника из састава оружаних снага БиХ у Свету земљу

Боготражење је пут који води онога који тражи ка Ономе који је циљ тражења. Човјек може наћи Бога увијек и на свакоме мјесту, ако Га носи у срцу своме. Међутим, људска  чежња да окуси и дохвати све оно за чиме жуди  и са чиме жели да се сједини доводи нас у Свету земљу, историско мјесто дјеловања Господа нашега Исуса Христа.

Свети Јован Златоусти о светом Причешћу

Приступимо с вером, приступимо сви немоћни. Кад су они који су се дотицали одежде Његове привлачиле на себе чудотворну силу, како да не привуку ту силу још у већој мери они који примају у себе целога Христа? Приступити с вером значи не само примити предложено него дотаћи се Њега с чистим срцем, с таквим расположењем као да приступамо самоме Христу. Шта је с тим што ти не чујеш Његовог гласа? Зато ти гледаш Њега у ономе што ти се подноси; или боље рећи: и глас Његов чујеш, јер Он говори кроз јеванђелисте.

И тако, верујте, да се и сада свршује Вечера, на којој је Он исти седео. Ова од оне ничим се не разликује. Не може се рећи, да ову свршава човек а ону је свршавао Христос; на против, и ову и ону свршавао је и свршава исти Он. Кад видиш, како свештеник подноси теби Дарове, замишљај, како ово чини не свештеник — него Христос пружа к теби руку. Као што при крштењу не крштава те свештеник, него Бог невидљивом силом држи главу твоју, и ни ангел ни архангел нити други ко сме приступити и коснути се, тако и у причешћу. Ако једини Бог препорађа, то Њему јединоме припада и дар.