Исламизација на хабзбуршки начин

У Бечу је прошле недеље Уставна комисија националног савета аустријске владе прихватила нови ”закон о исламу” (Islamgesetz). И мимо трајне критике муслимских религиозних заједница, коалиционе странке аустријске владе су прихватиле предлог тог новог закона, који су припремили министар за кулуру Јозеф Обермајер и министар иностраних послова Себастијан Курц.

Поједини сегменти новога закона су делимично модификовани. Имами,  чије се школовање финансира из средстава која потичу из иностранства, могу остати у Аустрији само једну годину након ступања овога закона на снагу. Нови закон о исламу предвиђа да о припреми и организацији исламских студија претежно одлучују припадници признатих исламских религиозних заједница, односно да ће поступак њиховог званичног признавања бити пренесен на целокупну владу, а не само на одлуку савезног канцелара.

Радна заједница католичких удружња Аустрије (AKV) изразила је своју радост што је нови закон о исламу ступио на снагу. Њен председник Хелмут Кукачка је поздравио одлуку о новом закону након оштрих отпора и протеста различитих исламских удружења.

Он је истакао да је посебно радостан што нови закон једнозначно регулише примат аустријских закона над исламским религиозним законима, као и забрану финасирања религиозних функционера и религиозних удружења из иностранства. Тиме се повећава транспарентност о аутентичним садржајима Курана, истиче Кукачка.

Имајући у виду чињеницу да у исламу не постоји јасна граница између државе и религије, AKV је посебно поздравио надређеност аустријског законодавства како никоме не би пало на памет да се ставља изван сфере једино легитимног аустријског законодавства.

У сваком случају је овим законом регулисано право религиозних заједница на тлу Аустрије. Овај закон ће бити и незнатно допуњен и вероватно прихваћен на наредној седници Парламента Аустрије заказаној за 25. фебруар. Овим законом се употпуњује закон о исламу новелом и о статусу Алевита. Да подсетимо, овај закон је у хабсбуршкој монархији ступио на снагу још давног 15. јула 1912.г. ради признавања ханефитског ритуса. Овакав закон је био неопходан након анексије Босне на чијој је територији тада живело пола милиона муслимана.

Многи се надају да ће новим законом о исламу бити осујећена оштрица копља исламофоба, односно омогућен дијалог између ислама и грађанског друштва, како се већ у аустријској јавности у традицији ”отвореног друштва” очекује.

протођакон Зоран Андрић, Минхен