Историја најстарије Библије на свету

Codex Sinaiticus (јеврејски: קודקס סינאיטיקוס‎, грчки: Σιναϊτικός Κώδικας), Кодекс Синаитикус, написан пре 1600 година, зацело је најстарији сачувани рукопис Библије. Ово је један од најзначајнијих књига у целокупној историји књига и један од изванредних споменика људске културе.

Codex Sinaiticus је једини рукопис који садржи целокупну Библију на грчком језику; настао је средином 4. века после Христа и садржи тачно 740 листова, дакле 1480 страница. Као најстарији преопис Старога Завета он је уникатан кодекс. Овај кодекс је међу хришћанским књигама он што је Аја Софија међу хришћанским црквама.

Кратка историја Кодекса Синаитикуса

Што се садржаја тиче, Кодекс садржи 48 књига грчког канона и преводе из Септуагинте као и Посланицу Варнаве и Пастира Јерме. Пергмент на коме је писан најфиније је врсте и квалитета који се у ондашњем скрипторијуму могао наћи. Писмо је особите лепоте у стилу тзв. библијских мајускула, једној од варијанти крчког писма.

Кодекс Синаитикус је пронашао немачки научник Константин фон Тишендорф  у манастиру Свете Катарине на Синају у коме је више столећа лежао неоткривен. Овај манастир је основао цар Јустинијан у 6. веку, а назван је по Св. Катарини Александријској.  Шта се са Кодексом столећима збивало, остаће у тами. Када је научник из Лајпцига Константин фон Тишендорф 1844. г. боравио у овом манастиру, монаси су му показали неколико листова Староа Завета, допустивши му да 43 листа понесе за Лајпциг. Те 33,5 сантиметра широке и 37,5 сантиметра високе странице пергамента и данас се налазе у универзитетској библиотеци у Лајпцигу. Тишендорф је у три маха боравио у манстиру Св. Катарине,  1844, 1853. и 1859, и свакога пута износио делове овог Кодекса са интенцојом да их у научној едицији објави.

От проналаска Кодекс је доживео одисеју од Петрограда до Лондона. Тако ће се необјашњивим перипетијама 1869. г. наћи у Петрограду у власништу руског цара Александра II,  да би се 1933. г. нашао у Лондону у рукописном одељењу Британског музеја (Britisch Museum). Енглези су га купили за вртоглаву суму од 100.000 фунти стерлинга. Рукопис је купљен 26. децембра, а већ два доцније, 28.12, стајао је изложен и доступан јавности. Тада је Кодекс укоричио познати књиговезац Douglas Cockerell.

Фацит

Исход одисеје овог чувеног Кодекса изгледа овако:

• 86 страница се налазе у Лајпцигу у Немачкој
• 694 страница се налазе у Лондону у Енглеској
• 8 листова се налазе у Петрограду у Русији
• 36 страница делом интегралних, делом фрагментарних, налазе се у манастиру Св. Катарине на Синају у Египту. Ови фрагменти су пронађени у зидинама северне куле манастира 1975. године.

Реномирани библиста Дејвид Паркер (David Parker), директор Institute for Textual Sholarship and Electronic Editing на универзитету у Бермингему и приређивач International Greek nNew Testament Project,  у овом издању је описао настанак и фасцинирајућу одисеју овог чувеног рукописа – David C. Parker: „Der Codex Sinaiticus: Geschichte der ältesten Bibel der Welt“, Deutsche Bibelgesellschaft, 2012.

У марту 2005. г. је потписан уговор о партнерству у консервацији, дигитализацији, транскрипцији и публикацији Кодекса.

Делови овога текста - 800 од 1460 страница – доступни су јавности, а за интернет издање припремио их је тим стручњака из Немачке, Енглеске, Русије и Египта. Они се могу видети на линку www.codex-sinaiticus.net

Тиме је портал за виртуелни прилаз овом славном Кодексу отворен свима заинтересованим за овај драги камен културне историје човечанства.

протођакон Зоран Андрић, Минхен