Историјат Православног богословског факултета Универзитета у Београду

Крајем деветанестог века (1899) приступило се реформи Велике Школе и отварању Универзитета. Нарочита комисија за израду пројекта Универзитета поред разних других извештаја добила је и мишљење о Богословском факултету архимандрита Нићифора Дучића. Архимандрит Дучић решио је тим извештајем дилему да ли оснивати Богословски факултет или Духовну академију, али је у пракси било много теже спровести. Пре формирања Факултета, Срби су после завршене средње богословске школе углавном школовали у руским духовним академијама - Кијевској и Московској, али се одлазило и у богословску школу Васељенске Патријаршије на Халки код Цариграда, у Атину, Черновице и на старокатолички факултет у Берну...

Законом о Универзитету 27. фебруара 1905.г. Универзитет сачињавају пет факултета и то: богословски, философски, правнички, медицински и технички. Нажалост, Богословски факултет, је основан тек 6. септембра 1920.г. када је на седници Савета Богословског факултета у канцеларији Ректората Београдског Универзитета којој је председавао најстарији по годинама живота и по годинама службе Александар Павловић Доброклонски контрактуални редовни професор Опште Историје Цркве за првог декана изабран прота Стеван М. Димитријевић. Прва брига новог декана била је у коју зграду сместити факултет (прва наменска зграда за Богословски факултет зидана је данашња зграда Факултета усељена школске 1995/96. године). Факултет је свечано отворен 20. децембра 1920.г.

Први добротвори Факултета били су Станојло и Драгиња Петровић (који су завештали своју имовину за издржавање ученика), епископ нишки Никанор Ружичић (две куће у Београду оставио Факултету - једну за непосредно коришћење а другу за две стипендије), прота Алекса Илић (оставио је знатни легат за награде писмених радова ученика), професор др Александар Доброклонски (оставио своју Задужбину).

Први Интернат Факултета отворен је 1923.г. у у факултетској згради на Косанчићевом венцу 16, задужбини епископа нишког Никанора Ружићића, које је била поред Народне Библиотеке и са њом изгорела првих дана бомбардовања априла 1941.г. Патријарх Гаврило Дожић је подигао модерну зграду Интерната Православног богословског факултета непосредно пред рат, у коју се студенти нису уселили а данас је у њој Богословија Светога Саве. После рата Интернат је смештен у згради Факултета у улици Краља Петра 2 и био је тамо до школске 1995/96. године.

Први изабрани професори Факултета били су епископ тимочки Иринеј Ћирић (хонорарног наставника Светог Писма Старог Завета), протопрезвитер Теодор Титов (раније редовни професор Кијевске духовне академије, за редовног професора Библијске историје са библијском археологијом), Михаило Алексијевић Георгијевски (раније приватни доцент Петроградског Универзитета, за хонорарног наставника Старог јеврејског језика), др Веселин Чајкановић (ванредни професор Философског факултета у Београду, за редовног професора Грчког језика и за предавача Историје религије) и др Александар Белић (професор Философског факултета за хонорарног наставника Црквенословенског језика), др Драгутин Анастасијевић (ванредни професор Филозофског факултета за редовног професора Грчког језика, јер је Веселин Чајкановић прихватио да предаје само Историју религије, и Историје византијске културе) и академик Љуба Стојановић (уместо Александра Белића који није могао да се због других дужности прихвати избора). И касније је Факултет имао част да на њему предају и ван граница наше земље познати богослови и научници: свештеник Димитрије Стефановић, свештеник Лазар Мирковић, свештеник Атанасије Поповић, свештеник Радивоје Јосић, архимандрит Филарет Гранић, академик Драгутин Анастасијевић, свештеник Радослав Грујић, Душан Глумац, Борислав Лоренц, Сергије Троицки, архимандрит Јустин Поповић, Викентије Фрадински, епископ Тихон Радовановић, протођакон Милош Ердељан, свештеник Димитрије Димитријевић, свештеник Благота Гардашевић, свештеник Стојан Гошевић, Радмило Вучић, Богољуб Ћирковић, протођакон Емилијан Чарнић, свештеник Лазар Милин, протођакон Чедомир Драшковић,,свештеник Душан Кашић, eпископ шумадијски академик Сава (Вуковић), eпископ бивши захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), eпископ будимски Данило (Крстић)...

Факултет за време Другог светског рата није радио (одржани су само три пута испити), а онда су после рата насилно стављени у пензију неки професори, међу њима, архимандрит Јустин Поповић и свештеник Радослав Грујић, иако за тринаест предмета није било предавача на Факултету.

Библиотека Факултета отпочела је са радом 12. децембра 1920.г. Прве већи прилози библиотеци дали су: старокатолички епископ Херцог из Берна, Serbian Church Fund Theological Library од 800 свезака и легат госпође Џенкинс од „200 фунти стерлинга у кованом злату". Прота Стева Димитријевић преко репарација набавио велики број руских књига. После Другог светског рата своју велике личне библиотеке поклонили су проф. др Драгутин Анастасијевић и проф. др Јордан Илић, а већи број књига Факултет је добио из заоставштине покојних професора проте Стеве Димитријевића, Милана Мратинковића и др Радивоја Јосића и проте Петра Миливојевића, проте Живана Маринковића, ректора Богословије, проф. др Лазара Мирковића, проф. др Ђоке Слијепчевића и многих других. Своју вредну и велику личну библиотеку Факултету је завештао Епископ Далматински Никодим Милаш, будући да у време његове смрти Факултет није био још основан библиотека је поверена на чување црквеној општини Дубровник и она је библиотеку сачувала и транспортовала је у Београд, али она Богословском факултету никада није предата него је у Београду подељена супротно тестаменту Епископа Никодима Милаша.

Први научно богословски часопис у Београду, „Богословље" Факултет је покренуо 1926.г. на идеју тадашњег Патријарха Димитрија Павловића који је новчано помогао као и даље излажење. Први уредник „Богословља" био је проф. др Димитрије Стефановић. Часопис је излазио 4 пута годишње до 1941.г., а онда наставио да излази од 1957.г. Студенти Факултета покренули су свој часопис „Светосавље" (издавач „Удружење студената Православног богословског факултета", часопис излазио у 4-6 свезака годишње) 1932-1941.г. а онда „Логос" 1991.г. (који излази до данас). После Другог светског рата прва факултетска научна публикација је „Зборник Православног богословског факултета": I књига 1950.г. на 198+1 страна (резимеи на немачком), II књига 1951.г. на 576+7 страна (резимеи на енглеском) и III књига 1954.г. на 256+3 стране (резимеи на француском језику), све књиге у редакцији проф. Јосића - док још није обновљен часопис „Богословље".

Први докторат додељен на Факултету је почасни докторат додељен проти Стевану Димитријевићу, редовном професору и једном од оснивача Факултета за његов дугогодишњи рад, приликом његовог пензионисања, промовисан 21. марта 1936.г. Проф. Ђоко М. Слијепчевић је први на Факултету одбранио дисертацију „Стеван Стратимировић као црквени поглавар, просветни и национално-политички радник 29. јуна 1936.г.

Пре Другог светског рата и девојке уписују Факултет, тако да је школске 1938/39.г. било укупно 340 студената, међу којима 32 студенкиње. После рата овако се креће број студената Факултета: школске 1945/6.г. уписао се 61 студент и упис је већи до школске 1952/3.г. када је од 240 студената нових 129 да би школске 1960/61.г. било свега 38 нових од укупно 82 студента.

Издвајање Факултета из Универзитета одложено је интервенцијом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и Патријарха Гаврила за читавих шест година. Факултет је искључен са Универзитета 15. фебруара али је сачекан ипак крај школске године (1. јула 1952.г.).

Богословски Факултет је поново враћен у састав Универзитета одлуком Владе Србије 9. јануарa 2004. године.

Приредио Монах Игнатије Марковић