Излагање Епикопа Јоаникија на Међународном међурелигијском скупу у Стразбуру
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије обратио се учесницима међународног међурелигијског скупа Допринос Цркава и верских заједница у изградњи трајног мира на југоистоку Европе у Стразбуру предавањем на тему: Одговорност цркава и верских заједница за изградњу међуверског склада и мира у Црној Гори:
Желим да почнем своје кратко излагање са Христовим речима: „Мир свој дајем вам, не дајем вам га као што га свет даје..." Свети Апостол Павле говори о истом овом миру који „превазилази сваки ум." Мир као једну од највећих спиритуалних вредности уопште труде се да достигну све традиционалне вере путем молитве и чињењем добрих дела. У свету препуном разлика међу људима, међу верама и културама мир као духовна вредност је предуслов међусобног разумевања, поштовања и испуњавања Божје заповести о делотворној љубави према ближњима, а по јеванђељској заповести чак и о љубави према непријатељима. Неоспорно је, свакако, да се јеванђелска заповест о љубави према ближњима не односи само на љубав према људима који припадају истој вероисповести, него на љубав према свим људима, без обзира којој вери припадали.
Проблем присуства зла и сукоба међу народима различитих вера, али и унутрашњих сукоба у оквиру народа исте вере, обележили су историју човечанства. Уверен сам да сукоби не настају због разлика међу људима нити због разлика у вероисповедањима, него због људске склоности ка греху и неспособности људи да изврше Божје заповести о миру и љубави.
За православне хришћане је веома драгоцено што се данас озбиљно ради на зближавању народа различитих култура и вера у Европској Унији која у своје окриље сада привлачи и народе са простора бивше Југославије. Мислимо да Европска унија, ако жели да превазиђе уски концепт једне прагматичне заједнице економски богатих држава и да постане такође и заједница духовних вредности и достигнућа, мора притом да остане свесна свог хришћанског наслеђа. Наравно, ни држава а ни политичке структуре не могу да ослободе цркве и верске заједнице од одговорности да у оквирима плуралистичког система на креативан начин комуницирају са постулатима и вредностима новог секуларизованог грађанског друштва. Народима који доминантно припадају традиционалним верама и културама, нарочито су важна питања слободе вере и поштовања њеног историјског идентитета и улоге у друштву.
Ове две фундаменталне вредности и ова два права промовише и штити европско законодавство. Ми желимо да сва одговарајућа савремена начела европске легислатуре која се односе на цркве и верске заједнице буду имплементирана кроз будући закон о односу државе и цркава и верских заједница у Црној Гори, уз поштовање свих позитивних достигнућа постојећег домаћег законодавства.
Нама православним хришћанима, а мислим и другим вероисповестима, после свих лоших искустава у односима са државом у периоду пре првог светског рата када смо били државна црква, и посебно касније из времена комунизма када је црква систематски прогоњена, одговара начело одвојености државе и цркве уз међусобно уважавање и сарадњу по свим питањима од заједничког интереса.
Треба имати у виду да је у Црној Гори још увек однос државе и цркава и вјерских заједница уређен анахроним комунистичким законом из 1977. године чији правни садржај чини положај верских заједница у Црној Гори у приличној мери неприкладним у новим условима.
Верско образовање ни у ком облику није дозвољено у државним образовним институцијама. Извештавање медија о догађајима из живота цркава и верских заједница није у довољној мери цивилизовано и веродостојно. Док су све државе у окружењу озакониле и умногоме спровеле процесе реституције неправедно одузете имовине верских заједница, то се у Црној Гори још увек није догодило, нити засад има озбиљних назнака да ће се у догледно време догодити.
Са изградњом политичког плурализма било је и покушаја манипулација вјерским осјећањима грађана Црне Горе, посебно у преломним и кризним периодима етничких конфронтација и демократских избора. Захваљујући дистанци и неутралности коју су цркве и верске заједнице имале према носиоцима различитих политичких идеја у Црној Гори, чувани су и сачувани, како грађански мир тако и међуверски склад и толеранција.
Потреба, пак, за политичком неутралношћу, није наравно учинила Цркву пасивним посматрачем крупних процеса који опредељују судбину грађанског друштва у Црној Гори .
Премда Православна црква, а ни било која друга црква или вјерска заједница нема право на законодавну иницијативу, у процесу усвајања значајних правних аката, рачунајући ту и нови Устав Црне Горе из 2007. године Православна црква је у јавним расправама тим поводима давала квалитетне предлоге који кореспондирају са вредносним системима европског права и међународним правним стандардима. Захваљујући иницијативама Православне цркве пред Уставним судом Црне Горе укинута је инкриминација склапања црквеног брака пре грађанског, а такође, и ограничења везана за приступ радиодифузним фреквенцијама, што је делимично поспешило демократизацију медијске сцене у Црној Гори.
Православна црква (као најбројнија верска заједница у Црној Гори), због осећаја посебне одговорности за међуверски склад, покретач је и организатор многобројних активности које доприносе зближавању ставова свих верских заједница на простору Црне Горе по појединим питањима од заједничког интереса.
Вредно је подсетити на заједничке наступе Православне цркве и Исламске заједнице поводом проблема везаних за социјална права свештенства и верских службеника, права на реституцију имовине, права на уређен и сигуран правни положај верских установа и слично... .
Поред неговања одговорности за међуверски склад, Православна црква настоји да допринесе успостављању правно уређених односа државе и цркава и верских заједница у Црној Гори, као и промоцији европских вредности посредством научних скупова и сличних трибина у којима учествују познати стручњаци различитих верских убеђења. Недавно одржани научни скуп у Бару у организацији Православне цркве и уз подршку и учешће Бискупске конференције Св. Кирила и Методија, Исламске заједнице Црне Горе, као и подршку Фондације Конрад Аденауер, на тему - правни положај Цркве у Црној Гори - дао је изванредан допринос општем разумевању тог проблема.
На овом скупу усвојена је радна декларација о потреби законског регулисања односа између државе и цркава и верских заједница у складу са европским правним стандардима у овој области. Таквим законима би се створиле претпоставке за унутрашњу стабилност црногорског друштва, успостављање трајног мира, сарадње и разумевања међу различитим народима и верским заједницама у Црној Гори.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
