Јединство Цркве у Аустралији и Новом Зеланду жеља васколиког Српства
О значају овог документа и надама које се полажу у ово сабрање сведоче и писма која су ових дана пристигла у Епархијско седиште у Сиднеју, а којима се српском православном народу Аустралије и Новог Зеланда обраћају Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II Карађорђевић.
Свјатјеши Патријарх Иринеј у писму од 1. септембра ове године наглашава како ће нови Устав омогућити верном народу у Аустралији и Новом Зеланду да ''у љубави и верности Светом Предању Цркве чува јединство Духа свезом мира (Еф. 4,3) и да тако иде из силе у силу, хранећи се и напајајући једином животворном храном, божанским Телом и Крвљу Спаситеља и Искупитеља нашега, која нам се дарује на светој Литургији''. Уз то он додаје и како је ''од сада заједничко сведочење Христа широм Петог континента ваистину велика радост за пуноћу наше мученичке и Христу вазда одане Цркве'', у том смислу, уз братске и очинске поздраве у име целе Цркве, он шаље и благослов Господњи свим учесницима сабрања у Мелбурну и васцелом народу српском на Петом континенту.
Испред Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, писмо је послао Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г.Г. Амфилохије, који је обавестио Преосвећеног Владику аустралијско-новозеландског Г. Иринеја да је Синод на седници одржаној 24. августа ове године ''начелно прихватио нацрт новог устава ''Митрополије аустралијско-новозеландске''.
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II Карађорђевић придружио се овим поздравима поручујући да ''са великом пажњом прати догађања на свим територијама и у свим епархијама Српске Православне Цркве'' и изразио жељу ''да се сви проблеми и неспоразуми који још увек деле рањени дух и тело нашег народа коначно превазиђу, да дух заједништва, братства и хришћанске љубави и трпељивости надвладају сва искушења, да саборност и надахнуће светосавском братољубивошћу прожме наша осећања, наше мисли и наша дела''.
Србски народ један је од ретких у свету који у својој националној крилатици наглашава слогу, а уједно је и један од оних који, нажалост, кроз своју историју врло ретко ту слогу видљиво сведочи. Тим пре овај догађај је заиста историјски јер скоро пола века након раскола у Српској Цркви ван Отаџбине не само да се зацељује једна болна рана, него се око тог исцељења окупља васцели српски народ и пуноћа Цркве Христове. О размерама и значају данашњих дана најбоље ће сведочити будући нараштаји православних Срба у Аустралији и Новом Зеланду који ће, ако Бог да, уживати све плодове светосавске саборности чији се темељи ударају ових дана у храму Светог Саве у Гринзбороу у Мелбурну. Како би смо се показали достојним наследницима наших светих предака и одговорни заложници слоге наших потомока, молитвама Светог Симеона Мироточивога, Светог Саве и свих Светих Срба, Васкрсли из мртвих Господе Исусе Христе спаси и помилуј.
Извор: Епархија аустралијско-новозеландска