Јеванђеље Светог апостола Јована: богословље, Црква и духовност

”Библијски дани” у Католичкој академији у Минхену

Ова угледна установа Католичке Цркве у Баварској са седиштем у Минхену организује сваке године неколико ”Библијских недеља”. Оне нису друго до колоквијуми којима председава један од стручњака за извесне богословске тематске јединице Библије, а уз подршку више богословских стручњака из те или сродне области. Као што то савремене академске конвенције налажу, обично се, мимо предавања пред општим формумом, интензивно ради и у секцијама,чији се резултати излажу у једном од панела и критички разматрају у општој дискусији/дебати у пленуму.

Тако је ове године тема првих ”Библијских дана” била посвећена пасхалном циклусу, односно: ”Јеванђеље од Св. Апостола Јована: богословље, Црква и духовност” (Das Johannesevangelium: Theologie, Kirche und Spiritualität). Тродневним радом овог колоквијума је руководио професор новозаветне егзегезе из Трира др Ханс-Георг Градл. Заједно са професорима за Нови Завет, Јергом Фрајем из Цириха, Силке Петерсеном из Хамбурга, Михаелом Тилијем из Тибингена, Ханс-Улрих Вајдеманом из Зигена, као и једним историчарем уметности Волфгангом Августином, и уз то, једним теоретичарем књижевности Данијлом Вајднером из Берлина и учешће амбициозне публике – око 120 учесника – настојало се да се зађе у рефлексивне висине овог веома сложеног текста Четвртог Јеванђеља.

У уводном предавању је професор др Ханс-Георг Градл, који је дубоко проникао у ову материју, јер у ово време припрема сопствени коментар Јеванђеља од Св. Ап. Јована, у своме уводном предавању насловљеном: ”Учење и разумевање на јовановски начин: светлост и живот, плот и дух, час славе” у широком луку од Јевсевијеве ”Црквене историје” до савремених коментара овог светог Јеванђеља настојао је да га сравни са синоптичким Јеванђељима. Један од посебних нагласака у Грандловом предавању се односило на докетистички аспект. Филонови, гностистички и јелинистички ”слојеви” су осветљени у различитим семантичким варијантама.

Питања ауторства и датирања овог списа су била представљена у светлу најновијих егзегетских настојања у међународној библистици.

Грандлова анализа је била усмерена на осветљење кључних појмова, као што су ”космос”, ”светлост”, ”плот”, ”слава”, ”час”. Једном речју – овогодишњи први ”Библијски дани”  били су душеполезна иницијација у најсложенији текст Новога Завета за чије је разумевањ неопходно широко познавање предхришћанских и хришћанских идеја и, надасве, ”надахнуто читање”, како је то у једном од завршних редавања о „lectio divina“ било апеловано.

Потписник је био учесник у овом тродневном колоквијуму, те ће под његовом еманирајућом енергијом, ускоро сумарно представити егзегетске тенденције у католичким и евангелистичким тумачењима/коментарисању овог еванђеља на примерима двају егземпларних коментара. Тиме је имплицитно ословљена и празнина, односно дефицит овог колоквијума – наиме, одсуство православних гледишта у тумачењу и рецепцији овог Јеванђеља.

протођакон Зоран Андрић, Минхен