Јубилеј на Православном богословском факултету Универзитета у Београду

Православни богословски факултет обележиће сутра 88. годишњицу прве седнице одржане у ректорату Београдског универзитеа у Капетан Мишином задању којом је озваничен рад те високе образовне институције Српске православне цркве.

Ова значајни датум биће обележен окупљањем на богослужењу у капели Светог Јована Богослова а потом и свечаношћу којој ће присуствовати професори, студенти и сви запослени факултета који је као члан Универзитета у Београду прихватио европске стандарде организовања наставе.

Богословски факултет је прихватио стандарде Болоњске декларације али је, како истичу у деканату, задржао право да самостално одлучује о суштини програма који одређују стручњаци и то у оквирима православне теологије.

Болоњска декларација је почела да се примењује школске 2006/2007 године што значи да држава одобрава само форму и начин примене нових европских стандарда и новог начина бодовања за око 2000 студената који похађају наставу.

Како Танјуг сазнаје у Студентској служби богословски факултет похађа око 18 одсто жена и мањи број студената из Грузије, Молдавије, Бугарске и Русије који се опредељују за програме трогодишњих или четворогодишњих студија са правом на мастер студије.

За стицање мастер дипломе којом се добија звање дипломираног теолога потребно је укупно 5 година студија а диплома која је такође прилагођена новим стандардима има европску вредност.

Прва седница одржана 6. септембра 1920. године остаће забележена као датум увођења првог теолошког факултета у Краљевини Србији, једног од првих факултета на Универзитету у Београду, који ако се изузме забрана рада од 52 године у време комунистичких власти, до данас ради на истим образовним принципима православне теолошке науке.

Комисија за подизање Велике школе у ранг универзитета и црквена делегација, постигле су 1899. године договор да на будућем београдском универзитету буде заступљен и теолошки факултет што је потврђено Законом о Београдском универзитету из 1905. године али је реализацију те идеје прекинуло избијање Првог светског рата.

Одлука је остварена тек након Првог светског рата, доласком руских избеглица (Александар Павлович Доброклонски, Василије Зјенковски, Сергије Троицки, Николај Глубоковски) у ослобођену Србију и уједињену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и богословског академског кадра који су професорима Карловачке богословије (Лазар Мирковић, Димитрије Стефановић) све претходне идеје и одлуке претворили у стварност.

Септембарска седница у Ректорату означила је и формални почетак рада а предавањима 15. децембра 1920. године почела је прва школска 1920/21 година. Први декан био је протојереј-ставрофор Стеван Димитријевић.

На Православни богословски факултету чије су студије трајале четири године уписало се те године 107 студената, углавном Срба а током наредних година и велики број руских студената.

Према подацима Факултета број студената је растао током година па је пред Други светски рат, школске 1938/39. године, на факултету студирало 340 студената.

Факултетска библиотека је отворена одмах по оснивању факултета 1920. године са фондом од око 2.000 наслова док је 1926. покренут научни часопис Богословље, а 1932. године студентски часопис Светосавље чије је излажење прекинуто ратним збивањима 1941. године, као и рад самог факултета.

Стари дом студената Православног богословског факултета, који се налазио на Косанчићевом венцу, срушен је током бомбардовања 6. априла 1941. године.

После рата Православни богословски факултет се суочава са опструкцијама нове власти која је је 15. фебруара донела одлуку о његовом одстрањивању са Београдског универзитета.

Одлука је реализована 30. јуна исте године, а сутрадан је основан Богословски факултет Српске православне цркве.

Повратак Богословског факултета на Универзитет у Београду догодио се нешто доцније, када је Влада Републике Србије, на предлог свих традиционалних цркава и верских заједница у Србији и уз подршку 22 факултета Универзитета у Београду, 9. јануара 2004. године поништила решење Владе Народне Републике Србије од 15. фебруара 1952. године, којим је овај факултет искључен из састава Универзитета у Београду.

Огласивши ништавим наведено Решење нова власт је занемарила и све правне последица па је Богословски факултет врацен у окриље Универзитета као државни факултете, као да то никада није ни престајао да буде.

Тиме је Богословски факултет Српске православне цркве поново постао Православни богословски факултет Универзитета у Београду.

Извор: ТАНЈУГ