Како је Анатолија требала да буде „очишћена од хришћана“

Међународна научна конференција у „ Илинојском музеју холокауста“ анализирала је подухвате у циљу елиминисања хришћанског становништва Мале Азије последњих година Османског царства.

Планирање, спровођење у живот и последице подухвата у циљу елиминисања хришћанског становништва Мале Азије последњих година Османског царства од 1913. године до проглашења Турске Републике 29. октобра 1923. године стајали су у средишту пажње међународне научне конференције одржане прошлог викенда у држави Илиној, САД. На овој конференцији први пут је указано на уску везу између геноцида над Јерменима, геноцида над хришћанским народом староасирске традиције (Асирцима) и геноцида над Грцима на Егејској обали и у Понту. О овоме је обавестила црквена установа Про Оријенте у Бечу.

Пре свега, млади научници из разних земаља – од Јерменије до Аустралије изнели су, како тврди Про Оријенте, непознате аспекте крвавих збивања. На пример, Анахит Косројева из Јерменске академије наука указала је како је почев од крвопролића под Абдулхамидом II (1894-96), преко владавине младотурског „Комитета за јединство и напредак“ за време Првог светског рата све до кемалиста двадесетих година 20. века, упркос њиховим  различитим политичким схватања, на делу била заједничка жеља како да се Анатолија ослободи хришћана. Стручњак по правним питањима Ханибал Травис са Међународног универзитета на Флориди указао је како је физичко уништење хришћана у Анатолији ишло наруку са разарањем њихових споменика културе, мада се у последње време са турске стране чин напори да се обнове јерменске саборне цркве у Актамару и у Дијарбакиру.

Приказане су и књиге објављене на тему геноцида над Јерменима и Грцима пре Првог светског рата, пре њега и после њега.

Извор: Катпрес