Саопштење Српске Православне Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке
“Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно” (Пс. 133)
Прошло је већ двадесет година откако су Његова Светост, блажене успомене, Патријарх Павле и Његово Високопреосвештенство, блажене успомене, Митрополит Иринеј одслужили Свету Литургију у Београду на празник Сретења, 15. фебруара 1992. године, и тиме окончали подвојеност у Српској Православној Цркви у Северној и Јужној Америци, Аустралији и Западној Европи. Кроз Свету Тајну животодавног и спасавајућег Причешћа, сви српски православни Архијереји, свештенство, верни народ, епархије, манастири, парохије, школе и разне друге институције у Дијаспори, поново су били уједињени. И сви су, заједно са Псалмопевцем, и тада и сада, узвикнули: “Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!”
Последњих двадесет година, сви српски православни архијереји у Дијаспори били су активни чланови Светог Архијерејског Сабора, највишег црквено-административног и законодавног тела Српске Православне Цркве. У складу са прописаном црквено-административном надлежношћу, Свети Архијерејски Сабор донео је одлуке у вези са структуром и руковођењем српских православних епархија у Дијаспори. Прва арондација после уједињења од 1992. године, десила се 1994. године у Западној Европи, где тренутно постоје четири епархије: Британско-скандинавска, Западноевропска, Средњеевропска и Аустријско.швајцарско-италијанска. Следећа арондација десила се 2009. године у Северној и Јужној Америци, где тренутно постоје следеће епархије: Новограчаничко-средњезападноамеричка, Источноамеричка, Западноамеричка, Канадска и Јужноамеричка. Најновија арондација десила се у Аустралији и Новом Зеланду, где тренутно постоји једна Епархија под називом: Митрополија аустралијско-новозеландска. Одлука Светог архијерејског сабора о арондацији, или реорганизацији горе поменутих епархија, у многоме је унапредила црквени живот у Дијаспори и има апсолутну подршку од стране епископа, свештенства и скоро свих верника.
Нажалост, десет погрешно руковођених људи у Сједињеним Америчким Државама, један из државе Илиној и девет из државе Охајо, игнорисало је болне лекције и сећања из шесдесетих и седамдесетих година, одлучивши да покрену судски поступак, у локалном суду у држави Илиној, против Његовог Преосвештенства Епископа Лонгина, са очигледном намером да суд нареди Епископу Лонгину да не испоштује одлуке Светог Архијерејског Сабора у вези са арондацијом епархија из 2009. године, у Северној и Јужној Америци. Није потребно ни наглашавати да је Епископ Лонгин, имајући апсолутну подршку свештенства, свих црквено-административних тела (Епархијске скупштине, Епархијског савета, Епархијског управног одбора, парохија, црквено-школских општина) његове Богом чуване епархије Новограчаничко-средњезападниоамеричке, бранио на суду одлуке Светог Архијерејског Сабора и у том смислу поднео захтев да се ова оптужба одбаци као неоснована и то на основу доктрине о црквеној ексклузивности, која не дозвољава америчким цивилним судовима да се мешају у одређене унутрашње ствари хијерархијских цркава. У четвртак 5. јула 2012. године судија локалног суда одбацио је оптужбу против Владике Лонгина и то без могућности да се о овој ствари даље расправља у дотичном суду.
На последњој Епархијској скупштини, Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, одржане марта 2012. године, а у вези са овом проблематиком, усвојена је следећа резолуција:
“Веома смо ожалошћени чињеницом да једна мала група српско-православних хришћана упорно инсистира на подвојености, супростављајући се одлукама Светог Архијерејског Сабора и пуноћи Српске Православне Цркве, покрећући тужбу против Епархијског Архијереја, Преосвећеног Владике Лонгина. Надамо се и молимо да Свемогући Бог осветли њихов разум и омекша срца тако да би и они могли осетити радост јединства”.
Поново позивамо нашу сестру и браћу “да осете радост јединства”. Молимо вас да преусмерите своју енергију и добра на решење демографске кризе која је обухватила мношто наших парохија и црквено-школских општина, у којима је у опасности ова генерација Српско-православне деце, пошто наша Црква је натерана да троши паре на адвокате а не на образовне програме за омладину! Нама је основни циљ данас у Америци да наша деца остану православни хришћани, у друштву које није расположено према религији, а нарочито не према православном хришћанству. Ми не смемо да дозволимо да изгубимо још једну генерацију деце, која напуштају нашу Цркву због деструктивних судских спорова, који не могу да буду добијени.
Шта више, ми позивамо сестру и браћу који су из државе Охајо, са канонског простора Источноамеричке епархије, да престану обструирати Црквено-школску општину Св. Саве из Бродвју Хајтса (Волингса) и Св. Димитрија из Акрона (Риџвуда) да постану пуноправне црквено-школске општине у Источноамеричкој епархији. Источноамеричка епархија треба ове две црквене општине, исто као што оне требају ову Епархију, да би испунили мисију спасавања душа њихових парохијана и очувања наше Српске православне вере и културе у Северном Охају.
Из канцеларије Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке
