Карл-Кристијан Фелми: "Увод у савремено Православно богословље"
Некадашњи професор на катедри Историја и теологија хришћанског Истока на универзитету у Ерлангену-Нирнбергу, др Карл-Кристијан Фелми, наследник чувене Фери фон Лилиенфелд, аутор је овог „Увода у савремено православно богословље“ који се објављује у другом допуњеном и ревидираном издању - Felmy, Karl Christian: Einführung in die orthodoxe Theologie der Gegenwart. Reihe: Lehr- und Studienbücher zur Theologie, Bd. 5. LIT Verlag, Münster 2011.
Овим другим и допуњеним издањем овај стандардни увод постаје изнова доступан, будући да је прво издање овога дела из 1990.г. било одавна исцрпљено. Овај „Увод“ је фундирани преглед најзначајнијих линија богословског православног мишљења које се, мимо свог централног литургијско-евхаристијског усредсређења, оријентише и ка „богословљу опита“. Реч је о некој врсти компендијума православних догматских ставова. Тематски спектар се креће од учења о Светој Тројици, Христологији и Пневматологији, преко Сотириологије и Еклисиологије, до учења о Светим Тајнама, свештенорадњама и Црквеном праву. Овај „Увод“ је замишљен не само као пропедевтичко штиво за заинтересоване инославне вернике, већ је наишао и на пријем и унутар Православља. Прво издање овог „Увода“ из 1990.г. је у међувремену преведено и објављено на више језика – на руском, италијанском, румунском, шпанском и бугарском.
Аутор Карл-Кристијан-Фелми је се обратио из евангелистичке у православну веру 2007. г., присајединивши се богословљу и предању Отаца Свете Православне Цркве, те сада као ђакон Руске православне цркве учествује у њеном неизмерном доксолошком торжеству. Фелми је током своје академске делатности био стручњак за руску омилитику друге половине 19. века, те се та верзираност и наклоност руској богословској традицији уочава и у овом „Уводу“, иако је и јелинско/грчко богословско наслеђе једнако укључено у готово свим најбитнијим богословским областима.
Књига садржи девет поглавља:
1. Богословље опита
2. Апофатичко богословље
3. Спознајност богословља Оца, Сина и Светога Духа
4. Христологија
5. Пневматологија
6. Спасење и теозис (обожење)
7. Црква – место православног верског познања
8. Свете тајне као опит Цркве
9. Есхатологија као основна димензија православног богословља.
Ово друго издање се разликује од првог и тиме што садржи и једно поглавље на подручју христологије и учења о спасењу у којем је додат избор химни и молитви, а које је насловљено „Кеноза (снисхођење) божанског Логоса“.
Иначе, ово дело је написано на високом научном нивоу и захтева од читалаца предзнање и владање језицима, али је у својој структуралној прегледности и јасности израза и исказа доступно и заинтересованој лаичкој јавности која жели да стекне добар увид у поједине одсеке православног живог богословског предања. Богата библиографија на страним језицима омогућује оријентацију кроз све области православног богословља. Овакав подухват отвара и инославном читаоцу нову панораму богословских рефлексија и нова изнијансирана сазнања о разлици приступа православног богословског промишљања и опитног живљења од инославних ставова. Било би добро да је аутор написао и једно поглавље о месту и улози Православља у екуменском богословљу, као и о православним гледиштима у савременом еколошком дискурсу. Овај Фелмијев „Увод“ требало би да и у српском преводу што пре нађе пут до наше богословске и шире академске јавности.
Протођакон Зоран Андрић, Минхен
