Католичка и Руска Православна Црква у одбрани живота

Пре три године, 11. фебруара 2016,  папа Фрања и московски патријарх Кирил потписали су Заједничку изјаву. Од тада се сваке године организује сусрет којим се подсећа на тај важан догађај: пре две године одржан је у Швајцарској, у Фрибургу, прошле године је одржан у Бечу, а ове године у Москви, где се разговарало о крају живота. 

Кардинал Курт Кох, председник Папскога савета за неховање хришћанског јединства, тим поводом је у главном руском граду одржао говор у којем је истакао отварање новога поглавља у односима између двеју Цркава. Притом је подсетио на боравак моштију св. Николаја у Москви и Санкт Петербургу у јуну 2017. године , као и на посету Папиног државног секретара Пиетра Паролина у августу исте године; потом на летне клурсеве за младе свештенике које су две Цркве организовале како би се боље упознали; као и на недавно отворену заједничку изложбу Ватиканских музеја и Третјаковске галерије. То су само неки примери веза које се поступно испреплићу између ових Цркви како би се поправила, нит по нит, подерана Христова туника – рекао је кардинал Кох. 

Питање краја живота

Прелазећи на тему сусрета, кардинал је истакао да је питање краја живота увек изазов, с обзиром на то да је човек једино биће свесно сопствене смртности. Тај изазов је данас представљен у новом облику захваљујући напретку у знању и медицинској технологији. Заправо, додао је, у модерним друштвима смрт се обично догађа у болници и често је резултат медицинске одлуке, било да је реч о престанку лечења, или ако се оно уопште не започне. Све то подстиче на питање о значењу патње за хришћане, као и томе шта подразумевамо под достојанством пацијента, као и да ли је оно што је добро за тело увек у служби целовитог добра личности, казао је кардинал Курт Кох.

Кардинал је потом дао историјски преглед главних раздобља размишљања Католичке Цркве о тој теми. Подсетио је на говор папе Пија XII одржан 1957. г. на међународном лекарском скупу, у којем се изјаснио у корист палијативног старања, а против сваког агресивног лечења. Кардинал Кох је такође подсетио на Декларацију о еутаназији Конгрегације за догматска питања, објављену 1980. године, чија су начела јасно сажета у Катекизму Католичке Цркве, а потом је усмерио пажњуна став папе Фрање, који је поводом европског састанка Светског лекарског друштва, у новембру 2017. г, поручио да је у клиничкој пракси и медицини у начелу потребно апсолутно се држати највеће заповести о одговорној близини, те да, иако знамо да не можемо увек јемчити оздрављење, о живој личности увек можемо и морамо водити бригу.

Бринути о другима онако како учи Јеванђеље

Председник Папске академије за живот, надбискуп Винћенцо Паља, у свом говору током сусрета нагласио је да је глобализација без хришћанскога надахнућа сиромашна у љубави и угрожена сукобима; а задатак је хришћанскога света поновно ставити у средиште односе међу људима. Пружати негу значи бринути о другима онако како учи Јеванђеље. У том смислу прича о милостивом Самарјанину добија нову димензију у технолошком и хиперповезаном друштву чија су последица људи све више повучени у своје ограђене просторе.

Надбискуп Паља је такође истакао да је Папска академија за живот палијативно старање уврстила међу кључне тачке свога рада. Притом је казао да такво старање прати људе на прелазу у смрт; не напушта болесну особу, као што медицинска бригапонекад чини када јој више не преостаје ништа; а није ни усмерена на терапијску упорност. У палијативној бризи – додао је – немамо пацијената, али имамо људе, са свим њиховим физичким, психолошким, културним и духовним теретом; стога је потребно, поред оболелих, препознати и присуство чланова породице и оних који раде на њиховом здрављу.

Надаље, палијативна брига враћа човека који пати, чак и оног који се припрема за смрт, у његове важне породичне и друштвене односе. Не може се умрети сам, упозорио је прелат и нагласио да искуство показује како је потражња за еутаназијом или потпомогнутим самоубиством готово у свим случајевима последица социјалне и терапеутске напуштености пацијента. Напротив, када се успостави ваљана мултидисциплинарна мрежа афективних и професионалних односа, проредиће се и захтеви за смрћу, казао је надбискуп Паља.

Држање учења Господа Исуса, лекара тела и душе, поверава нам одговорност за животе мушкараца и жена, нарочито најмањих и најсиромашнијих, данас и у будућим нараштајима – нагласио је председник Папске академије за живот и додао да је то велики изазов због сложености и величине света у коме живимо. Наравно, то се не може свести само на једноставно технолошко питање. Хришћанство уистину може у наше доба помоћи целом човечанству да увиди животне изазове у њиховој битној хуманистичкој и духовној димензији, рекао је на крају надбискуп Винћенцо Паља.

Извор: Vatican News (са енглеског Инфо служба)