Књига Постања у Оригеновом читању

OWD Band 1/1: Die Kommentierung des Buches Genesis. Hrsg. von Karin Metzler. Freiburg; Berlin 2010

OWD Band 1/2 Die Homilien zum Buch Genesis Hrsg. von Peter Habermehl. Freiburg; Berlin 2011

Антички теолог Ориген - Ὠριγένης - Ōrigénēs; латински још назван и Origenes Adamantius (рођен око 185. – умро око 254) својим академиским стилом и својим оригиналним учењем о темама као што су слобода, историја, правда оставио је дубоку бразду у хришћанској теологији и у општем духовном предању античког света. На овом месту је довољно подсетити на његово дело „Шестоднев“(Hexapla), једно од највећих и најзначајнијих дела целокупне антике.

Ориген је рођен у Александрији и образован је у хришћанској вери. Његов отац је, сходно предању, страдао 202. г. у време прогона хришћана. Према изворима црквене историје, он је био ученик  Климента Александријског. Ориген је лично био учитељ у Александрији читавих 28 година, како хришћанима тако и незнабошцима. Ориген је био, сведочи Јевсевије Кесаријски, ригорозни аскет, а његова богомољачка ревност тако јака да је се сам кастрирао (обезмужио) како би одолевао искушењима плоти. У Александрији су настала његова најзначајнија дела. На једном путу у Палестину 216. г. Ориген је, иако мирјанин, био замољен од епископа у Јерусалиму и епископа у Кесарији да држи предавања о Светом Писму. Од обојице епископа он ће бити рукоположен у презвитера, но без сагласности епископа Димитрија из Александрије. Пошто се епископ Димитрије том свршеном чину решено одупро, сазван је сабор у Александрији. У првој сесији сабора Ориген је добио забрану учења, а у другој му је оповргнут чин презвитера, односно био је лаицизован.

Ориген ће се настанити  у Кесарији и основати сопствену школу књижевности, философије и теологије. У време прогона хришћана године 250. под царем Декијем био је заточен и мучен. Године 251. бива пуштен на слободу, али је 254. године умро, вероватно у Тиру, од последица злостављања.

Оригеново дело обухвата посланице, расправе из области догматике, практичне теологије, апологетске списе, тумачења Библије и критичке списе. Против Келса (Contra Celsum) опсежан апологетички спис у коме Ориген аргументује против напада философа Келса, једног утицајног  александријског платоничара из 2. века и жестоког противника хришћанства. Ориген је и оснивач алегоријске егзегезе. Он је учио о троструком смислу Светог Писма, које се ослањало на популарно учење о трочланости човека као тело (soma), душа (psyche) и дух (pnevma). Аналогно томе се може разликовати буквални (соматски), морални (психолошки) и мистично-алегоријски смисао Светог Писма. Ориген је био платоничар који је настојао да споји грчку философију са хришћанском религијом. У 19. веку је о Оригену говорено – „doctor numquam nominatus, auditus per secula“ – “учитељ који је вековима слушан, иако не и именон назван“. Ориген је развио теорију о Христу као Логосу или Оваплоћеном Слову, који од вечности са оцем сапостоји. Оригеново учење је било и камен раздора око кога су се у средњем веку плеле дубоке теолошке контроверзе и настајали раздори.

Двојезично издање Оригенових сабраних дела у 25 књига - Origenes: Werke mit deutscher Übersetzung [OWD] - има за циљ да за научне дисциплине различитих профила његове списе учини доступним као историјски уникат за актуелне религиозно-културне, теолошко-философске и етичке проблеме. Сви Оригенови списи ће бити припремљени и објављени на савременом језику. Многи Оригенови списи ће бити први пут преведени на немачки језик. Сви Оригенови текстови ће бити пропраћени уводним текстом у дотично дело, као и коментарима и објашњењима. Приређивчи ове серије су: Алфонс Фирст (Alfons Fürst), професор црквене историје, патрологије и хришћанске археологије на Вестфалијском универзиету у Минстеру, као и Кристоф Маркшис (Christoph Markschies), професор црквене историје и патристике на Хумболт универзитету у Берлину. Име серије гласи Origenes: Werke mit deutscher Übersetzung [OWD], Hrsg. von Alfons Fürst; Christoph Markschies у коедицији/саиздаваштву двеју угледних издавачких кућа - Walter De Gruyter у Берлину и Herder у Фрајбургу.

У средишту Оригеновог дела стоји егзегеза Светога Писма. Његови коментари Библије су током времена прерасли у форму проповеди у којима је Стари Завет тумачен на кључним појмовима алегорије и ранохришћанске типологије.

Коментари на Књигу Постања

У овој свесци су едирани  фрагменти из коментара на Књигу  Постања (Пост 1,1-5,1) као и схолије уз тај текст. Грчки текст је преузет из "Griechische christliche Schriftsteller".  
Посебну место имају Оригенова тумачења Књиге Постања у односу на човека и Бога. Овде се налазе почеци хришћанске космологије, као и полемика са антропоцентричном сликом Бога, и уз то питања христологије. О историји патријараха Ориген примењује свој алегоријски егзегетски метод.

Омилије о Књизи Постања

Управо на примеру његових  омилија (које су сачуване само у латинском  преводу Руфина) занимљиво је да се прати како је Ориген многострукост тих сазнања која сежу од платонско-стоичке космологије до алегорије о Лоту настојао да пренесе својој црквеној заједници као учитељ и духовник. Пред нама је Оригенов коментар Књиге Постања; приређивач Карин Мецгер (Karin Metzler). Оригену је потребно за “Коментар“ 13 свезака (папирусних свитака). Уз то долазе још и „схолије“ (Scholien), које представљају коментаре других поглавља Књиге Постања. Схолије означавају коментаре исписане као објашњење непознатих појмова и речи на маргинама текста или inter lineam, између редова. Кристоф Маркшис претпоставља да је при томе реч о анотацијама записничара и преписивача.

Своје коментаре је Ориген отпочео још  Александрији, преостале је довршио у Кесарији, римској луци у Палестини године 234. у свом новом месту пребивања. У исто време пише Ориген и своје основно дело, свој философски opus magnum Περὶ ἀρχῆς (Perì archês, de principiis), О начелима, док су апологетски списи против интелектуалне бестије Келса настали доцније. Најдужи текст обухвата око 40 двоструких страница у коме је реч о пророштву са дужом расправом о исправности пророштва и неисправности астрологије.   Звезде су знакови, а не силе (σημεῖα – δυνάμεις). Коментар изискује добро познавање античке реторике и граматике. Но коментар садржи и сложена места кроз Оригенову компликовану аргументацију. Ориген не чита текст Књиге Постања као историјски јудејски текст,него као алегоријски, тј. као текст који поручује  нешто друго и више но буквална раван. Ориген ће етички изазов видети у анагогијском смислу: Адам је Христос, Ева је Црква, Бог је Света Тројица – Отац, Син и Свети Дух који лебди над водом – и Премудрост!

Увод у маниру латинских praefationes у целокупна дела (Gesamtwerk) приређивача је врло предметан и сажет. Оба дела OWD су приређени са највишом издавачком акривијом. То је плод дугогодишњег минуциозног рада који је уложен у превод и коментар. Овај херкуловски пројект изискује пажњу не само тумача Оригеновог учења, већ и шире интелектуалне јавности, јер полаже темеље прецизнијем читању и рецепцији дела једног од најзначајнијих аутора свеколике античке и хришћанске историје.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен