Конференција „Smart E-Government 2013”

Девета међународна конференција Smart E-Government одржана је 29-30. октобра у хотелу Metropol Palace у Београду у организацији ASIT асоцијације и ресорних министарстава Републике Србије.

На позив организатора, учешће на округлом столу под називом „Европски стандарди и српска лична карта – за и против“ узели су и чланови Центра за проучавање и употребу савремених технологија Српске Православне Цркве (ЦЕПИС). Уводничари округлог стола су били представници Министарства унутрашњих послова, Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, као и водећих европских компанија из области smart технологија, док је испред ЦЕПИС-а уводно излагање имао управник Центра, презвитер др Оливер Суботић.

Указујући на темељан приступ званичног стручног тела Српске Православне Цркве у области проучавања технолошке сфере, о. Оливер је први пут у широј јавности изложио интерну методологију под називом 3-К (троструки-Кључ,  trippleKey) коју су равили стручни сарадници ЦЕПИС-а  – трослојну „К“ структуру испитивања сваке технологије која обухвата Критички/Контекстуални/Концептуални ниво и ту методологију применио на тему о којој је реч да би објаснио зашто је Српске Православне Цркве имала критички став из ове области.

Ниво К1 (Критичка опсервација) је pro et contra разматрање технологије у њеној примени, издвајање њених добрих и лоших страна у практичном смислу и томе слично, о чему се најчешће говори у технолошким дебатама. Управник ЦЕПИСа је указао да су на том нивоу  стручњаци који су радили студије за потребе Српске Православне Цркве углавном оспоравали приступ централизације података и обавезног узимања биометрије и предлагали локално складиштење података и узимање биометрије на добровољној основи, што је став који је задржан до данас.

Ниво К2 (Контекстуална анализа) је испитивање друштвеног контекста у коме се налазимо и друштвених импликација примене одређене технологије. Прем речима о. Оливера, до сада се у нашем друштву није довољно размишљало на тај начин и сарадници ЦЕПИСа нису имали довољно адекватних саговорника на ту тему. Овај ниво испитивања друштвеног контекста је веома важан за свако друштво, поготово у погледу Србије, с обзиром на њену блиску прошлост  коју је обележио један вишедеценијски тоталитарни комунистички режим, а после њега и један неокомунистички ауторитарни режим. Он је навео да је управо друштвено-политички контекст био пресудан да се у Великој Британији после деценије употребе биометријских личних карата и централне базе података они у потпуности одбаце због става да мењају природу друштвених односа у тој земљи. У сличном погледу је наведен и случај Немачке, која има биометријске личне карте, али у којој се биометрија даје добровољно и нема централне базе података јер Устав те земље забрањује стварање централног регистра због трагичних искустава за време владавине нациста.

И на крају, управник ЦЕПИСа је као посебно важан истакао К3 ниво (Концептуално разматрање), где се ради о испитивању концептуалне ширине једне технологије, независно од друштвеног уређења. Велики број верника је у последњој деценији постављао питање колики је потенцијал smart технологије да обједини све електронске трансакције ако се она веже за личну карту као обавезан документ и колико се тиме отвара потенцијал за увођење микрочип имплантата у наредним деценијама и испитивања технолошких трендова су указала управо на велику вероватноћу оваквог развоја догађаја. Резултати концептуалног испитивања биометријске технологије били су пресудни за одлуку Српске Православне Цркве из 2006. године да затражи неки вид алтернативе за грађане. Државна управа је после те иницијативе Српске Православне Цркве дала могућност образаца личних карата без микрочипа, чиме је створила концептуалне алтернативе и за друге области и отворила више могућности за деценије које су пред нама.

Управник ЦЕПИСа је посебно нагласио да су чланови стручних тела Српске Православне Цркве све време ових година  наглашавали да није добро ићи у другу крајност и ширити страх и панику међу људе и давати сензационалне закључке које нису утемељени у реалности, попут дезинформација да контактни микрочип омогућава праћење његовог власника и томе слично. Он је указао и на потребу да се приликом критике биометријских система одржава трезвен и расудљив приступ код наших верника, приступ са ослонцем на саборно искуство Цркве, без извођења самосталних закључака који се тичу духовних реалности и без скретања у псеудоапокалиптичке воде.

Представници Министарства унутрашњих послова Србије, Бранка Игрић (начелник Одељења припреме података и материјала МУПа) и Слободан Недељковић (помоћник министра и начелник Сектора за аналитику, телекомуникације и информационе технологије) су изнели више предлога и технолошких решења за будућност. Они су нагласили да је најједноставније да постоји искључиво микрочипована лична карта, али да су због чињенице да се тридесет посто становништва (више од милион и триста хиљада људи) определило за образац без микрочипа и да постоји ваљана аргументација и за једно и за друго решење, донели одлуку да се и у наредним годинама грађанима даје могућност избора. Према речима г. Недељковића, МУП тиме показује да је сервис грађана и да уважава њихову вољу, при чему је потврдио да су досадашње стручне анализе и студије Српске Православне Цркве на овом пољу биле веома темељне у својој критици и једне од ретких које су имале озбиљну аргументацију, те да су оне највише утицале на доношење Уредбе о добровољности микрочипа пре пет година.

Један од дискутаната био је и Никола Марковић, председник Друштва за информатику Србије (ДИС), који је такође изнео критички став ДИС-а у овом домену и подсетио на овогодишње одржавање округлог стола у организацији његове институције, на коме су донете препоруке о наставку могућности алтернативе и посебно важне препоруке о томе да се грађани који бирају личне карте без микрочипа не дискриминишу.

Поздрављајући одлуку стручних тела МУП-а да и у будућности омогуће добровољност у погледу избора документа са или без микрочипа, управник ЦЕПИС-а је истакао да је то добра порука грађанима и да је то допринос развоју слободног друштва, а уколико би се у наредним годинама упоредо увео и принцип добровољног давања биометријских података (за све грађане осим за криминалце) то би сврстало Србију у сам врх земаља света у погледу приватности на пољу идентификационих докумената.

Модератор конференције, г. Зоран Савић, директор компаније NetSet, је завршну реч дао управо управнику ЦЕПИСа, презвитеру Оливеру Суботићу, који је истакао да Српска Православна Црква није модерна и не приклања се некритички технолошким трендовима, али да јесте савремена јер да иде у корак са временом, прати технолошклу сферу и даје самосвојан одговор како ту сферу користити. Српска Православна Црква, према његовим речима, афирмативно гледа на употребу технологије, али увек тражи њено дубинско разматрање и у том погледу је и убудуће отворена за конструктивну сарадњу са свим инститицијама нашег друштва, на општу добробит свих грађана.