Култура
Света Софија у Цариграду кроз историју
27. Јул 2020 - 13:13Храм Свете Софије постао је кулминациони архитектонски тренутак и на њему се одразило стање у Византији у VI веку. Од тог тренутка, име Свете Софије нераскидиво је повезано са судбином Источног Римског царства, све до његове пропасти средином XV века. Константинопољска Света Софија – смелост њених димензија, хармонија делова, чврстина и, упоредо с тим, необична лакоћа, а такође и огромна, плитка купола, очигледно показују високе домете старе византијске уметности која је раскошну спољашњост и истанчану духовност објединила у јединстваени уметнички систем – строго канонски, проникнут духом свечаног и тајанственог церемонијала. Духовно блаженство и савршенство небеског света одражавали су се у сјају и свечаном карактеру, у злату и мермеру, у живописности и блистању. Упоредо с тим, та раскош и свечани карактер изузетно су одговарали укусу богатог двора, који је био велики познавалац уметности.
Хиљадугодишњи крст пронађен у Пакистану
25. Јул 2020 - 20:12Налаз потврђује присуство древног хришћанства у том региону
Три истраживача Балтистанског универзитета, на челу са продеканом Мухамадом Каном, пронашли су прошлог месеца огроман мермерни крст у подножју планине Каракорум, у пакистанском селу Кавардо. Процењује се да је крст стар преко хиљаду година. Ово потврђује присуство древног хришћанстава у земљи која је касније постала претежно исламска.
Међународна духовна академија „Свети Јевстатије Превлачки”
25. Јул 2020 - 16:29Манастир Светога архангела Михаила на Михољској превлаци и Међународна духовна академија Свети Јевстатије Превлачки организоваће од 26. до 28. јула 2020. године интернет симпосион на тему Хришаћанин у време пандемије. Учествују еминентни предавачима из Русије, Србије и Црне Горе. Предавања можете пратити уживо путем YouTube канала – Манастир Михољска превлака у терминима од 13 часова у недељу и у термину од 18 часова у понедељак и уторак. Интернет симпосион ће отворити Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије - програм.
374. Број „Православног мисионараˮ: Мисија и исихија
23. Јул 2020 - 8:28Основни образац хришћанске мисионарске делатности дат је у Светом Јеванђељу, у коме нам је Господ Исус Христос својим божанственим поукама, примером и делима оставио јасна усмерења. Кључна порука је сажета у завршном делу Матејевог Јеванђеља које се чита на чину Светог крштења. Та порука гласи: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца, и Сина, и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт 28, 19–20). Свештеник Георгије Максимов, ревносни руски мисионар нашег времена, примећује да је ова реченица својеврсна „последња заповест“. Оно што, са своје стране, можемо додати јесте да је за испуњење ове заповести потребна и припрема која, поред чврсте и чисте вере, подразумева молитвено делање (извод из уредничког уводника - www.misionar.spc.rs).
Звуци појања у Аја Софији пре 15 векова
21. Јул 2020 - 10:21Хор из Портланда „Капела Романа” (Cappella Romana), који се сматра једним од најважнијих на свету, и Станфорд Универзитет одлучили су да потраже и пронађу кључ мистерије и величанства византијске музике која се успињала до највише тачке куполе Аја Софије. Након дугогодишњег истраживања, анализирања и проучавања акустике, архитектуре, византијске историје, еволуције византијске музике и сведочења, Станфорд Универзитет и „Капела Романа” оживели су – са највећом могућом тачношћу начина који се чуло – појање у Аја Софији пре 1500 година, објављено је у чланку iefimerida.gr. Пројекат је спроведен 2016. године.
Лист Мирослављевог јеванђеља враћа се у Србију
17. Јул 2020 - 17:05Председник Русије Владимир Путин потписао је федерални закон којим се ратификује споразум са Србијом према коме ће Русија добити неколико слика руског уметника Николаја Рериха с краја 19. и почетка 20. века, а Београд - 166. страницу Мирослављевог јеванђеља.
Документ је објављен на званичној интернет страници правних информација Кремља. Према условима споразума, Русија ће предати Србији 166. страницу Мирослављевог јеванђеља коју је Руска национална библиотека у Санкт Петербургу добила 1883. године као део збирке епископа Порфирија Успенског.