Култура

Цетиње, Трг од ћирилице: Митрополит Митрофан Бан

Цетиње, Трг од ћирилице: Митрополит Митрофан Бан
Цетиње, Трг од ћирилице: Митрополит Митрофан Бан
Цетиње, Трг од ћирилице: Митрополит Митрофан Бан
Цетиње, Трг од ћирилице: Митрополит Митрофан Бан

У недељу 16. августа 2020. године, у порти Цетињског манастира, у оквиру седмог Трга од ћирилице, одржано је вече посвећено великом цетињском митрополиту Митрофану Бану. Опширније на интернет страници Митрополије црногорско-приморске.

Трг од ћирилице чува светиње језика, писма и духовности

Културно-духовна манифестација „Трг од ћирилице” од 15. августа у Херцег Новом отвара своја врата за све љубитеље културе, чуваре народне традиције и људе добре воље који воле свој језик и писмо.

У вријеме великих промјена, порицања и преименовања у нашем народу, када су се готово све црногорске улице и тргови одрекли ћирилице и српског језичког стандарда, херцегновски „Трг од ћирилице”, утопљен у мору латинице око себе, свијетли и свједочи стаменост и љепоту једне културе и једног језика који су данас веома угрожени у земљи која је њихова колијевка.

Сабрани списи митрополита Саве Косановића „Крстом и пером“ представљени у Никшићу

Сабрани списи митрополита Саве Косановића „Крстом и пером“ представљени у Никшићу
Сабрани списи митрополита Саве Косановића „Крстом и пером“ представљени у Никшићу
Сабрани списи митрополита Саве Косановића „Крстом и пером“ представљени у Никшићу
Сабрани списи митрополита Саве Косановића „Крстом и пером“ представљени у Никшићу

„Укупна писана заоставштина митрополита Саве, још, увијек, није на одговарајући начин вреднована. Његови чланци, научног карактера били су од великог значаја, с обзиром на то да је први обрадио поједине теме из црквене и културне историје српског народа у Босни и Херцеговини. Будући да се, овом приликом, први пут, штампају Сабрани списи митрополита Саве надамо се да ће то бити добар повод за даље свестрано изучавање његовог укупног научног и књижевног дјела“, оценио је, током промоције у Никшићу, Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори

Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори

Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

Лечење старих докумената у Архиву Српске Православне Цркве

Када је својевремено обилазио Архив Српске Православне Цркве, тада смештен у неусловним просторијама у звонику цркве Светог Марка у Београду, директору Архива Србије Мирославу Перишићу у рукама се методом случајног узорка нашао документ из 1832. године. Чак и тада, у несређеној архиви, привремено остављеној, па онда дуго година и заборављеној, није било потребно много трагати да би се нашао документ стар више од 150 година. Године у којима се вредна грађа, значајна не само за историју цркве већ и за националну историју, јер ту су и пописи становништва из 19. века или описи заразних болести из тог периода, чувала у црквеном звонику, сада су за нама и Архив Српске Православне Цркве од прошле године коначно има своју зграду и активно ради на заштити докумената, конзервацији и рестаурацији.

Грчкој враћено дванаест украдених светиња

Грчка је недавно добила назад из Уједињеног Kраљевства дванаест украдених грчких православних икона. Непроцењива верска уметничка дела украдена су 2005. године из манастира Успења Пресвете Богородице Високос, који се налази у близини села Калута у општини Загори у Епиру. Иконе су враћене прошлог месеца, јавља грчко Министарство културе, а преносе грчке новине Сити Тајмс.