Култура

Сeмбeрскo eтнo дoмaћинство повезује прошлост и садашњост српског народа

Прeдсeдник Рeпубликe Српскe Жeљкa Цвиjaнoвић изjaвилa je нaкoн пoсeтe сeмбeрскoм eтнo дoмaћинству у Црњeлoву дa тaj извaнрeдaн прojeкaт у Биjeљини пoвeзуje прoшлoст сa oним штo српски нaрoд дaнaс jeстe и нajaвилa нaстaвaк пoдршкe тoм и сличним прojeктимa из Кaбинeтa Прeдсeдникa Рeпубликe.

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

Устани Господе, нека се не осили човјек, нека буду суђени народи пред Тобом, постави Господе законодавца над њима, нека познају народи да су само људи (Псалам 9, 20-21). Овим стихом из Светог Писма започиње Великогоспођинска посланица 2020. љета Господњег, којом се Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије обратио свом верном народу, а у целости је преноси првосептембарски број Православља, новина Српске Патријаршије.

„Да није било покатоличавања (римокатоличавања), унијаћења (гркокатоличавања), геноцида и етничког чишћења, српски народ на подручју Хрватске, Славоније и Далмације (данашње Републике Хрватске) бројао би неколико милиона људи,“ пише др Александар Раковић у тексту Етничко чишћење Срба из Крајине и Хрватске (1991–1995) у рубрици Историја / Да се не заборави.

„Извиискра Његошева“ Ђорђу Сладоју

У Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, у навечерје празника Успенија Пресвете Богородице, 27. августа 2020. годинем након празничног бденија које је служио Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, обављено је свечано уручење награде „Извиискра Његошева“ књижевнику Ђорђу Сладоју.

Жири за додјелу награде у саставу: Јован Делић, предсједник, Милутин Мићовић, Ранко Поповић, Драган Станић и Драган Хамовић, одлучио је, раније, да се награда „Извиискра Његошева“ за 2018/2019. годину додјели Ђорђу Сладоју за његово цјелокупно пјесничко дело, а поводом књиге "Занатски дом". Одлуку је, у никшићком Саборном храму, прочитао академик Јован Делић, наводећи биографске и библиографске податке пјесника Ђорђа Сладоја, а потом и додао:

„Поезија Ђорђа Сладоја не прикрива ни своје претке, ни савремене сроднике, а опет је својствена себи, исповеда своју живљену малу човечанску историју, као честицу велике приче о припадајућем народу и још веће приче о човеку уопште. У тој лирској повесници коју и даље испреда, дао је лирски обол своме све пустијем завичају жестоке лепоте, у речима и сликама и тегобама, својим одласцима и сеобама вољним и невољним, о неснађеној свакидашњици пре и после, о надањима и безнађима. Тврдокорно одан постојбини вуковског и његошевског језика и предања, његовим ликовима и дивљим топонимима, достојним и болним сећањима личним и заједничким, Сладоје и своју лирску тугу и горчину блажи добростивим осмехом или јача иронијским бодљама у сопствено месо“.

Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије благословио је сабране, поздрављајући ријечима добродошлице госте светоуспењске свечаности у Никшићу: добитника награде пјесника Ђорђа Сладоја, Драгана Станића, предсједника Матице српске, академика Јована Делића, предсједника жирија, породицу Момировић, који су са Епископијом будимљанско-никшићком суоснивачи ове престижне књижевне награде.

„Десило се тако да награду ове године додјељујемо уочи празника Успенија Пресвете Богородице и славе манастира Пива. Овај велики културни догађај и приличи овом празнику, када се небески и земаљски свијет додирују и грле, када се пројављују људски духовни и сви други стваралачки таленти“, казао је Владика.

„Кроз Сладојеву поезију ти-ори дух божанског присуства који подједнако обнавља и Божју творевину и пјесникову стваралачку инспирацију. За пјесника који је пригрлио своју патњу, који у своја њедра скупља људске сузе, како каже наш пјесник, нарочито српске, божански зраци и пробљесци су мала васкрсења и мала вазнесења, као што то Ђорђо Сладоје на једном мјесту рече. Кроз тонове и риме његове поезије може се ослушнути тиха, матерња, а, понекад, и њој сродна, литургијска мелодија. Његово религијско зрење и узношење нашло је одговарајуће пјесничке изразе у многим његовим пјесмама, као на примјер у пјесми Шапат жичког баштована, коју завршава молитвом Мајци Божјој. У тим стиховима постигнут је чудесан спој свагдашње људске стрепње, борбе и муке са хришћанским славословљем, са пјесничким стварањем и освећујућим литургијским чинодејеством. Такво сажимање у малом броју ријечи и прожимање у њима више дубоких значења својствено је само омиљеним изабраницима лирске Поезије, какав је, несумњиво, овогодишњи добитник Извиискре Његошеве Ђорђо Сладоје“, истакао је епископ Јоаникије.

Он је Сладоју уручио плакету награде, коју је, како је истакао, својим дугогодишњим пјесничким бденијем и приношење, заслужио, док је повељу, рад академског вајара Љубише Манчића, лауреату уручио академик Јован Делић. Новчани износ награде уручио је Ђорђе Момировић, предсједник компаније „Мона“.

Ђорђо Сладоје је у свом захвалном слову казао да је ово за њега изузетан тренутак и изузетан дан, јер је био у манастиру Острогу, а вечерас видио, како је навео, „чудо од литија“.

„Извиискра Његошева је нешто што доноси велику радост свакоме ко пјева на српском језику. Овом приликом, хоћу да вам с радошћу честитам празник Успенија Пресвете Богородице, да нам буде од помоћи, а и прилика је да се захвалим онима који су ми учинили ову велику част и приредили изузетну радост, најприје Његовом Преосвештенству г. Јоаникију, затим породици Момировић, који су свој новац могли уложити у нешто „уносније“, али они су свих ових година са нама, и наравно члановима жирија. Вечерас ћу у славу Пресвете Богородице и Његоша говорити своје стихове и молим вас да их примите као мој скромни прилог вашој борби за очување духовних светиња које су и моје, које ме суштински одређују и обавезују. Међу тим светињама јесте, свакако, и Петар II Петровић Његош, чији дух провијава Црном Гором, не само ових дана, него и вијекова“, поручио је Ђорђо Сладоје.

Скуп је поздравио и Иван Негришорац, предсједник Матице српске из Новог Сада, и члан жирија. О богатом пјесничком дјелу овогодишњег добитника награде „Извиискра Његошева“ говорио је Јован Делић. Публика је имала задовољство да чује избор из поезије Ђорђа Сладоја, које је започео стиховима о Косову, а завршио пјесмом посвећеном Његошу, чије име носи награда. Уручење награде „Извиискра Његошева“, седмо по реду, уприличено је у цркви Светог Василија Острошког, како се чуло у уводној ријечи протојереја-ставрофора Слободана Јокића, поводом 120 година од њеног освећења, које се збило управо на празник Велику Госпојину.
Награда „Извисикра Његошева“, подсјетио је архијерејски намјесник никшићки, установљена 2007. године поводом 160. годишњице објављивања „Горског вијенца“ и носи првобитни назив овог спјева.

„Заснована је у вријеме када се „Његошева“, као једна од најпрестижнијих књижевних награда угасила. Обнављање државне Његошеве награде у Црној Гори није засијало првобитном лучом, али је зато Извиискра ту да одржи духовни његошевски пламен и новим сјајем обасја пјеснике тог наслеђа“.

„Извиискра Његошева је као нека завјетна капела у којој он почива наспрам фараонског музеја у којем је заточен као у казамату. То је слика и прилика располућености Његошевог народа, нашег народа којем одузимају све, име, језик, земљу, прошлост и будућност, а коме све више оспоравају право да своје угрожене вриједности брани. Све је ово Његош већ гледао и видио. Читав вјерни, непокорни народ, бранич Цркве и племена у литијама по Црној Гори, вођен је и освијетљен Извиискром Његошевом“, навео је, између осталог, протојереј-ставрофор Слободан Јокић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Нова монографија о Преподобном Рафаилу Банатском

Српска Православна Црква у ореолу својих светитеља прославља и прекрасног угодника Божјег, покровитеља и молитвеника Баната, Преподобног Рафаила Банатског. Живећи на земљи, старац Божји је поучавао, тешио и исцељивао оне који су му долазили с вером, надом и љубављу, крепио и уразумљивао оне који су желели да победе грех. Из келије старца Рафаила ни један човек није отишао без утехе. Чврсто верујемо да он и данас приноси наше молитве пред престо Свемилостивог Спаситеља и да ће се тиме поспешити наше духовно обнављање и исцелење. Ове године Господње, о празнику Преоподобног Рафаила Банатског, изашла је из штампе нова монографија која представља проширено и допуњено издање књиге „Преподобни Рафаило Банатски Исцелитељ; житије, служба, акатист“ из 1989. године.

Мемоари, списи и животопис Патријарха српског Гаврила Дожића

Живимо у светињи и слободи - речи су Патријарха српског Гаврила Дожића које је изговорио у једном од пресудних догађаја савремене историје српског народа, 27. марта 1941. године. Ова порука, увек савремена и надвремена, била је подстицај митрополиту Амфилохију да осмисли на који начин би се могло достојно обележити 70 година од упокојења патријарха Гаврила (+7. мај 1950.).

Трг од ћирилице: Седамдесет година од упокојења патријарха Гаврила Дожића

Предавањем у манастиру Морача на тему Седамдесет година од упокојења патријарха Гаврила Дожића и промоцијом његових Мемоара завршена је овогодишња културно-духовна, седма по реду, манифестација Трг од ћирилице. Опширније на интернет страници Митрополије црногорско-приморске.