Култура

Призренски богослови у Новом Саду

Музички диск „Песме из Старе Србије” представљен је 19. септембра 2020. године, у Српском народном позоришту. Гости призренских богослова били су хор школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин и састав Фенечки бисери. У програму су учествовали проф. др Валентина Питулић, проф. др Драган Станић, Селимир Радуловић и мр Живојин Ракочевић.

Српско православно гробље 'Свети Пантелија' у Бања Луци

У четвртак, 17. септембра 2020. године, у Саборном храму Христа Спаситеља у бања Луци одржана је промоција књиге „Српско православно гробље 'Свети Пантелија' Бања Лука – Приче из Васиљеве баште“. 

60-година Медицинског факултета у Новом Саду

Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије присуствовао је у петак, 18. септембра 2020. године, свечаној академији уприличеној у Српском народном позоришту, поводом 60-годишњице оснивања Медицинског факултета у Новом Саду.

Стандардно дело историје Јеврејства

Мартин Гудман: „Историја Јеврејства. Вера, култ, друштво“ (Martin Goodman, Die Geschichtedes Judentums. Glaube, Kult, Gesellschaft, Klett-Cotta, Stuttgart 2020)

У области ”јеверејских студија” чини се да је освануло доба великих синтеза. Пре извесног времена је Дејвид Биали приредио ново маркирање области овог научног поља под насловом "Cultures of the Jews", који узима у обзир и читаву серију теза насталих у духу постмодерног развоја. На немачком језику је пре неколико година објављена историја у четири свеске „Немачко-јеврејска историја нововековља“  (Deutsch-jüdische Geschichte der Neuzeit), као и Антологија текстова о јеврејској историографији.

Владика Јован посетио Народни музеј

Како је на интернет страници Народног музеја објављено својом посетом Народном музеју у Београду 1. септембра 2020. године Преосвећени Владика пакрачко-славонски г. Јован је учинио велику част, док су на обострано задовољство успостављени добри односи за будућу сарадњу на очувању и представљању српског духовног и уметничког наслеђа на просторима Епархије славонске.

Нови број „Српског Сиона” посвећен стогодишњици васпостављања Патријаршије

Веома су ретке године, ако их је уопште и било, када се у Епархији сремској није прослављао неки значајан јубилеј. Ово не треба да чуди уколико имамо у виду да Епархија сремска баштини тековине Сирмијумске митрополије (III век), што имплицира да је на њеном простору веома рано организован црквени живот који је оставио богато историјско наслеђе. Такође, Сремски Карловци, седиште Епархије сремске, двеста година су били седиште и Карловачке митрополије, која је храбро носила крст српског народа и представљала недреманог чувара српског националног и верског идентитета. Управо у том историјом посвећеном граду одржани су значајни црквено-народни сабори и скупштине. У њему су донесене одлуке које су определиле будућност српског православног народа.