Култура

Приказ (поводом 150-годишњице првог ватиканског сабора)

Хуберт Волф: “Непогрешиви. Пије IX и откриће католицизма у 19. веку”
(Hubert Wolf, Der Unfehlbare PIUS IX. UND DIE ERFINDUNG DES KATHOLIZISMUS IM 19. JAHRHUNDERT, C.H.Beck, München 2020).

Све је говорило насупрот нади да ће ишта постати од малог Ђованија Марије Маста и Феретија (1792 - 1878). Хуберт Волф, профилисани римокатолички историчар Цркве из Минстера, описује зачуђујући пут болешљивог младића из племићке породице у провинцији, који ће постати један од најмоћнијих папа са најдужим стажом на папској катедри у историји (1846 - 1878), који је католицизам ”изнова открио”. После Француске револуције у развалинама је столећима лежало накриво израсло здање католицизма и морало је да буде изнова подигнуто. Али у ком стилу? Романтично-средњовековном? Или савремено-модерном? Док су се једни сукобили, други су га зидали на нов начин.

Министар Владан Вукосављевић: Значај цркава и манастира на Косову И Метохији

У недељу, 6. септембра 2020. године, у свечаној сали Саборног храма одржано је друго предавање у оквиру манифестације једанаестих Великогоспојинских свечаности. На тему Значај српских цркава и манастира за српску и светску културну баштину говорио је г. Владан Вукосављевић, министар културе и информисања у Влади Републике Србије.

Траговима узвишене свјетлости

Седам година након освећења Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, аутор његове умјетничке декорације, академски вајар, протојереј-ставрофор Драган Митровић нам је подарио илустровану публикацију, којом је представио генезу умјетничких идеја и рјешења, уграђених у овај узвишени архитектонски склоп, које су га учиниле тако раскошним и блиставим. Евоцирајући његово узрастање из угла умјетничке декорације, ова књига је прилог дубљем Духовном и умјетнички доживљају Светилишта, јединственог у васцијелој хришћанској архитектури по монументалности и љепоти, по високим градитељско-стилским дометима у којима се допринос декорације исказао као непоновљив.

Фреске цркве Хора у Константинопољу

Црква Хора у Константинопољу, која је донедавно била музеј, а од 21. августа 2020. године постала је џамија, најважнији је споменик палеолошког периода. Због свог јединственог иконографског садржаја једна је од најважнијих уметничких остварења византијске уметности. Саборни храм цркве Хора саградила је између 1077. и 1081. године Марија Дукена, ташта императора Алексија I Комнина, на месту старије грађевине. Алексијев син Исак Комнин темељно је поправио храм 1120. године. Много касније, између 1316. и 1321. године, Теодор Метохит, велики логотет за време владавине Андроника II Палеолога и учењак иза којег су остали важни списи, обновио је грађевину, додао спољну припрату и јужни параклис, а потом их украсио мозаицима и фрескама.

Почетак школске године Српској школи и Гимназији у Будимпешти

Првог дана септембра 2020. године Српској основној школи и гимназији „Никола Тесла“ у Будимпешти било је посебно свечано. Чин призива Светог Духа за почетак школске године служили су протојереј Зоран Остојић, протонамесник Никола Почуча и јереј Зоран Живић, школски вероучитељ.

Епископ Сергије: Још један неуспјели атак на српско духовно насљеђе

Већ годинама уназад српска духовно-историјска и културна баштина на подручју Босанске Крајине на мети је квазинаучника, чији је једини циљ да, што је могуће више, збуне неуку јавност и лаж пласирају као истину.