Култура

Промоција нове књиге у Покровској цркви

У недељу, 23. јуна 2019. године, са почетком у 19 часова, угледни протојереј-ставрофор Радомир Аћимовић, пензионисани парох из Лондона, одржаће у сали Парохијског дома храма Покрова Пресвете Богородице промоцију своје нове књиге „Заборављени Кајмакчалан“.

Да подсетимо да је прота издао већ неколико књига а међу њима издваја се „Зборник приступних беседа новохиротонисаних епископа СПЦ“ од 1946-2007. године. Позивамо све парохијане и људе добре воље да искористе прилику и дођу у Покровску цркву, ул. Кајмакчаланска 55. О књизи говори аутор прота Радомир Аћимовић.

Хајнрих Шланге-Шенинген. ”Јероним. Историјска биографија”

(Heinrich Schlange-Schöningen: "Hieronymus". Eine historische Biografie, Darmstadt 2018)

Јероним је познавао Римско царство боље но његови савременици: живео је у првој половини свога живота највише на Западу, онда другу половину на Истоку, где је оснивач и настојатељ манастир у Витлејему, који је имао велику утицај на Цркву. Његов громадни опус је латински превод Библије, док се његова теологија ширила кроз писма, трактате и коментаре. Као аскет-монах живео је саобразно строгим правилима моралног учења, а као теолог се са полемичким духом упуштао у коштац са најтврђим учењима (оригенизмом, пелагијанством). Јероним је био образован и у области многобожачке књижевности, осећајући се као хришћанин и Римљанин. Видљва пропаст Римске империје га је дубоко потресала.

Предавање др Атанасија Јевтића на Институту за православно богословље у Минхену

На позив професора библистике и новозаветног богословља др Константина Николакопулоса, садашњег декана Института, и проф. др Атанасија Влециса, професора систематског богословља и етике, епископ др Атанасије Јевтић је 3. јуна 2019. пред тројицом епископа – диселдорфског и целе Немачке Григорија,  херцеговачког Димитрија и берлинског и све Немачке Агапита, пред монасима и монахињама, свештенством више јурисдикција, а највећма пред студентима овог Института, одржао гостујуће предавање на тему: ”Богословље, Домострој, Литургија у историји спасења”.

У широком луку свог богословско-ерудитског Tour d'Horizon, Преосвећени Атнасије је говорио на богословске теме које се тичу сржи хришћанског исповедања вере, хришћанске онтологије, православних  догмата, Литургије и историје вере, тражећи живе примере старозавенте и новозаветне егзегетике које поткрепљују његове тезе.

Дом Војске Србије: Шидски пејзаж Саве Шумановића

Ивица Живковић: Студије о верској настави

Београд: Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке 2019.

Књига Студије о верској настави Православне цркве објављена је у издању Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке и Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке 2019. године, на 214 страна формата А5. Састоји се од шест теоријских богословских студија, под називима: ''Верска настава Православне цркве'', ''Методика православне верске наставе'', ''Задаци православне верске наставе'', ''Савременост верске наставе'', ''Припремљеност и стручна оспособљеност православног вероучитеља'' и ''Однос наставника и ученика у православној верској настави''. Прве две студије објављене су ранијих година у часопису Теолошки погледи, а неки делови осталих наслова у часописима Православни катихета и Каленић, Епархије шумадијске.

Евангелистички мартир

Волфганг Хубер: Дитрих Бонхефер – на путу у слободу. Портрет” (Wolfgang Huber: "Dietrich Bonhoeffer - Auf dem Weg zur Freiheit. Ein Porträt".München 2019)

Дитрих Бонхефер припада популарним теолозима, који је чудесним начином свога животног примера и опуса, као и вишеструком рецепцијом постао класик евангелистичке теологије и спиритуалности, мартир у борби против тираније. Његов отпор против Хитлера био је и остао узор и надахнуће читавом свету. Његова писма из заточеништва су слављана као нови почетак теологије, а његово погубљење учинило га је мартиром.

У јуну 1939.г. Бонхеферу је у Њујорку понуђено трајно богослужбено место , али се он одлучио против егзила. Непосредно пред почетак Другог светског рата  вратио се натраг у Берлин да би се борио за бољу Немачку. Онда је следило време конспирације, камуфлаже, заточеништва и надања, упркос свему. Волфганг Хубер чини разумљивим зашто су његови најчитанији списи ”Етика” и ”Отпор и покорност” могли настати под таквим егзистенцијалним околностима.