Култура

Белогардејци у Србији - Руски дани у Војводини

Руски институт за стратешка истраживања под руководством администрације председника Руске Федерације Владимира Путина и Фонд „Наслеђе“ из Москве у сарадњи са патриотском организацијом „Српски код“  ће 28. и 29. маја 2016. године реализовати пројекат под називом „Белогардејци у Србији - Руски дани у Војводини“ посвећен очувању успомене на руску емиграцију у Србији.

Пројекат подразумева обнову руског гробља у Кикинди и постављање споменика који је израђен у Русији, постављање спомен-плоче и крста игуманији Екатарини (Ефимовској) у манастиру Хопово, као и одржавање конференције у Сремским Карловцима под називом „Руска бела емиграција у Србији и меморијал у Кикинди“. У оквиру шире руске делегације учесници овог догађаја ће бити генерал-потпуковник др Леонид Решетњиков, директор Руског института за стратешка истраживања, Митрополит Тјуменски и Тобољски преосвештени Дмитриј, депутати Руске думе и потомци белогардејаца из Русије и света.

Благослов молитве и радост братског сусрета

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 26. маја 2016. године свету Литургију у манастиру Свете Богородице Тројеручице подно Авале.

Митрополиту су саслуживала шесторица свештеника, а појао је народ Божји предвођен настојатељицом манастира монахињом Златом. На почетку богослужења Владика је приступио икони Мајке Тројеручице која је управо пристигла у ову светињу из лавре Хиландара, целивао и заискао њен благослов себи и овој светињи Њој посвећеној приневши молитве да процвета као духовни стожер народу Божјем.

Др Зоран Крстић: Хришћанство у вртлозима савремености

Монографија која носи назив Хришћанство у вртлозима савремености намењена је свим заинтересованима за теме хришћанске социологије и канонског права, али смо, ипак, превасходно, у њеном писању имали на уму студенте Теолошког факултета. У свом досадашњем педагошком раду смо не једном приметили да се студенти тешко сналазе у разумевању, вредновању, а посебно у прихватању вредности савременог друштва, попут верске толеранције, права на слободу вере, политичности и аполитичности религије и сл. У том смислу би ова монографија имала за циљ да их упути и олакша пут ка разумевању разлога настанка савременог друштва, а тиме да, посредно и у будућности, побољша њихову пастирску или катихетску службу.

Кораци ка заједништву - рад Заједничке лутеранско-православне комисије

Последњих деценија из екуменског покрета као да је нестао онај динамизам и оптимизам који га је карактерисао у већем делу XX века. Интензитет екуменског дијалога је опао, а очекивања су се смањила до те мере да поједини теолози постављају питање о сврсисходности даљег дијалога. Међутим, не оспоравајући истинитост горе наведених тврдњи, може се поставити питање да ли је ово стање можда природна и очекивана фаза у развоју екуменског покрета. После оптимизмом испуњених почетака, вековима раздвојене Цркве су спознале да ће пут ка поновном успостављању јединства бити тежак, дугачак и неизвесан.

Члан европског парламента: Прогонство крста из Европског парламента

Члан Европског парламента ”партије породица” у Бриселу Арне Герике ојађен је чињеницом што је једини крст из Парламента ”изгнан”.

Једини крст који је стајао на јавном располагању прогнан је са једног централног места у ”најудаљенији угао” здања. Ову примедбу је изразио члан Парламента ”партије породица” Арне Герике (Тесин код Ростока). Један и по метар високи крст од метала стајао је од октобра 2004. на истом нивоу са салама за конференције фракција. На том месту се спајају различита крила здања тако да су га и политичари и посетиоци могли видети.

Дани словенске културе