Култура

Из штампе изашао 247. број часописа „Светигора“

Са великим хришћанским празником – Успењем Пресвете Богородице из штампе је изашао септембарски, 248. број „Светигоре“ – образника за вјеру, кулутуру и васпитање Митрополије црногорско-приморске. На првим страницама налази се бесједа Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија „Завјетни кивот рода светосавског“, коју је изговорио уочи Видовдана ове године у Пећкој патријаршији.

Слиједи богословска тема Иринија Артемија „Дарови Светог Духа, према светим Исидору Пелусиотском и светом Кирилу Александријском“.

Крвожедност и варварство

Разарање Палмире – хиљадугодишњег живог космоса

Палмира је једно од најспектакуларнијих историјских градова на Блиском истоку и стоји на листи ”светског културног наслеђа” Унеска. Овај град-руина налази се покрај истоименог данашњег града у георграфској средини Сирије. Безумним разарањем античких старина у Палмири поништен је културни идентитет сиријског града. Недавно је разорен такозвани ”Баал-шамин-храм”, мањи храм у Палмири, који је био посебне лепоте са својим фантастичним стубовима, луковима и остатком боја старих преко 1200 година. То је тежак културни губитак, будући да је култ семитског бога Ваала био посебно развијен у Палмири и у окружењу Старог и Новог Завета био веома значајан.

Нови Завет и Молитвеник за Војску Србије

Удружење грађана Библијско друштво Србије, уз благослов Српске Православне Цркве, дарује Министарству одбране и Војсци Србије 4.000 примерака Светог писма Новог завета и исто толико примерака Православног молитвеника.

Тим поводом разговарамо о верској служби у Војсци Србије са начелником Одељења за веру Управе за људске ресурсе ГШ ВС пуковником др Сашом Милутиновићем.

Православна вера и живот - часопис Епархије крушевачке

Видовдански број часописа Епархије крушевачке "Православна вера и живот"

• Еколошко-етички поглед о нашем небу
• Видовданске мисли
• Ерминевтичка запажања о апокалиптичком страдању и опстанку Срба и Српске Цркве у 20. и 21. веку
• Поуке светих Отаца, догађаји у Епархији крушевачкој и друге теме

Часопис можете преузети ОВДЕ.

Претходне бројеве часописа, можете преузети ОВДЕ.

29. фестивал српског фолклора у Бониригу испунио сва очекивања

Српски спорстски центар Бонириг био је стециште више хиљада људи, највише Срба, који су током тродневног, 29-ог по реду Фестивала српског фолклора од петка 7. августа до недеље 9. августа 2015. године, провели незаборавне дане. Највише је било омладине оденуте у предивне народне ношње из свих српских крајева наше отаџбине.

Др Војин Д. Калинић: Задарска богословија "Српски Пантеон на Јадрану"

Срби у Далмацији одувек су живели у тешким и компликованим историјским и политичким околностима. Том егзотичном регијом на источним обалама Јадрана(названој још земљом Блаженог Јеронима, који је рођен Скрадину, Scardoni) владали су многи владари. Поред Византије и Угара, највише се задржала Република Св. Марка, и то пуна четири века, све до своје пропасти 1797. године. Тако дугом владавином Млечићи су овој покрајини оставили јак романски културни печат, чији се утицај и данас може видети. У новијој историји на сцену ступају Хабзбурзи (1797–1805, 1814–1918), а на кратко и Французи (1805–1814 ). После Првог светског рата, изузев Задра који је био под Италијом 1920–1943, Далмација је саставу Југославије, а данас након распада поменуте државе нашла се у склопу Републике Хрватске. Кроз сва та турбулентна времена тај истурени део српског националног корпуса успевао је да опстане највише захваљујући припадности православаној вери коју је на тим просторима представљала Православна далматинско-истарска епархија. Важне су биле и духовне, културне и политичке везе које је одржавао са Србима у другим деловима Хабзбуршке монархије, понајвише са Војводином као и  Матицом Србијом, која је у 19. веку обновила своју државност. Ипак, веома важан  чинилац у том националном опстанку играо је и чинилац образовања који је чинио да српски народ има интелектуалце који би га адекватно представљали у свим сферама далматинског јавног живота.