Култура

Свијет Божји у очима људи

На недавно завршеном фото-конкурсу "Свијет Божји у очима људи“, који организује ханти-масијскаја Епархија Руске Православне Цркве, Никшићанин Радоје Раџа Живковић је освојио прво мјесто и то у двије номинације: "Православни празник“ и "Дјеца будућност Русије“.

Овај фото-конкрус, у организацији ханти-масијске Епархије Руске Православне Цркве (Сибир), отворен је почетком новембра, а у њему је учествовао велики број професионалних фотографа из Русије и шире.

Жири, којег су чинила два мајстора фотографије и протојереј Леонид Баратков, најуспјешнијим су оцијенили, управо, фотографије Радоја Живковића, који је, иначе, фоторепортер дневног листа "Дан“.

Станислав Винавер: Ратни другови

Поводом затварања изложбе „Немојте нас  заборавити“  у Галерији САНУ у уторак 25. новембра у 19 часова биће представљена књига  Станислава Винавера „Ратни другови“. Станислав Винавер, једна од најмаркантнијих фигура српске културе двадесетог века, у току Великог рата био је јадан од 1300 каплара.

Славни Ђачки батаљон, о коме на једном месту стоји следеће: „ У помоћ отаџбини у опасности похрлили су млади српски интелектуалци из свих универзитетских центара Европе... Батаљон је принесен на жртву као последње што смо имали. То је била наша резервна младост...“ , био је нешто најлепше што је Србија жртвовала у Великом рату.

Изложба Архива Српске Православне Цркве у Добоју

Изложба Архива Српске Православне Цркве „Митрополија зворничко-тузланска уочи и за вријеме Првог свјетског рата (1891-1918)“ отворена у Добоју

У Центру за културу у Добоју дана 20. новембра 2014. године са почетком у 19 часова отворена је изложба архивских докумената и фотографија „Митрополија зворничко-тузланска уочи и за вријеме Првог свјетског рата (1891-1918)“.

170 година цркве Светог великомученика Георгија у Ужицу

Ове године, на Ђурђиц, навршава се 170 година од изградње и освећења цркве Светог Великомученика Георгија у Ужицу. Црква Светог Георгија грађена је у периоду од 1842. до 1844. године. Подаци о њеној градњи могу се наћи како у самој цркви тако и у записима. На фреско-плочи у цркви стоји запис: „У част и славу светога Великомученика Георгија основа се храм овај 1842. лета Господњег. Животопис и иконостас украшен је за време Светлога Господара и Књаза Српског Александра Карађорђевића, при Архиепископу Београдском и Митрополиту Српском Петру Јовановићу и при Епископу ужичком Никифору Максимовићу.“

Звучни часопис за слијепа и слабовида лица „Светигора“

Благословом Високопреосвећеног Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија од Лучиндана ове године покренуто је издаваштво звучног часописа за слијепа и слабовида лица „Светигора“.

Часопис „Светигора“ је образник за вјеру, културу и образовање који у црном тиску излази пуне 23 године. Циљ Светигориног подухвата у форми звучног часописа за слијепа и слабовида лица је да се душекорисно штиво које се налази између наших корица приближи и прилагоди браћи и сестрама оштећеног вида.

Тамара Джерманович: Достоевскии между Россиеи и Западом

Тамара Джерманович: Достоевскии между Россиеи и Западом, Центри книги Рудомино, Москва 2013. ИСБН 978-5-905626-74-6

У издању Центра књига Рудомино у Москви, 2013. године објављена је књига проф. др Тамаре Ђермановић Достојевски између Русије и Запада, као превод овог дела са шпанског језика.

Књига је обимна анализа комплексних и вишеструких односа Русије и Запада кроз призму великог руског писца Достојевског. Сам почетак је историјски приказ доба централизације власти у Москви, са посебним освртом на дешавања у Цркви у Русији. Затим је описана европеизација у Санкт Петерсбургу у периоду Петра Великог, али уз коришћење речи самог Достојевског. Истакнуте су историјске чињенице из раздобља са краја 17. и почетка 18. века, у Русији, али кроз призму дешавања у Европи. Наредни – 19. век – ауторка објашњава двема речима: утопија и апокалипсис. Кроз анализу живота руских књижевника који стварају у том периоду и кроз синтезу житија и њиховог литерарног опуса, проф. Ђермановић апострофира најбитнија историјска дешавања у турбулентном 19. веку и, на тај начин, сликовито описује однос Руса према Европи, са посебним освртом на мисли самог Достојевског о западној цивилизацији. У поглављу о писцима-учитељима ауторка наводи да Достојевски на горње место руског књижевног корпуса поставља Пушкина, уз акценат да је његово учење о пророцима карактеристика руске културе и књижевности у 19. веку.