Култура

Презентација научно-истраживачког рада у домену црквене уметности и консервације

 Висока школа СПЦ за уметности и консервацију континуирано организује и изводи ваннаставне активности на основу којих се остварује напредак у односу на предмет курикулума – црквене уметности и њихова обнова и заштита. Научно-истраживачки и уметнички рад се одвија кроз редовне и ванредне активности како на пољу уметности, тако и на пољу науке.

У четвртак, 19. јуна 2014. године продекан проф. др Радомир Поповић, мр Горан Јанићијевић и мр Јован Пантић, представили су у Народној библиотеци у Смедереву издавачку делатност Високе школе Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, са посебним освртом на научно-истраживачки рад професора. Госте и присутне је поздравио топлим речима добродошлице Драган Мрдаковић, директор Народне библиотеке у Смедереву.

Дјеца Крајине – дјеци Косова

Културно-уметничко друштво „Крајина“ не заборавља своје вршњаке

Добра воља, снажна жеља и велика вера носиоци су сваког успеха и оруђе којим остварујемо зацртане нам циљеве. Тако је и КУД “Крајина” као и сви који се боре да од себе и свога добра од Бога послатог сачине неку вредност, добило из трећег покушаја благослов са Неба да се упути пут Косова и Метохије, у сврху испуњења пројекта “Дjеца Крајине, дjеци Косова”, чији је аутор председник КУД-а “Крајинa” г. Милорад Загорац, подржаног од стране Министарства културе које је обезбедило средства да стигнемо до свете српске земље.

Фестивал хорова Епархије шумадијске у Аранђеловцу

Фестивал хорова Епархије шумадијске у Аранђеловцу
Фестивал хорова Епархије шумадијске у Аранђеловцу
Фестивал хорова Епархије шумадијске у Аранђеловцу
Фестивал хорова Епархије шумадијске у Аранђеловцу

Појте Богу нашему појте, појте цареви нашему појте! (Пс 47.6)

Фестивал хорова Епархије шумадијске одржан је ове 2014. године у Недељу свих светих- 15. јуна у храму св. апостола Петра и Павла у Аранђеловцу. Ово радосно духовно сабрање Цркве божије у Шумадији отпочело је светом Архијерејском Литургијом коју је служио Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслуживање свештеника и ђакона ове Богом чуване Епархије.

За српску војску – једна заборављена прича

 У Свечаној сали Дома Војске Србије данас је представљена књига „За српску војску – једна заборављена прича“. Мила Михајловић приредила је на српском и италијанском језику репринт издање оригиналног документа „За српску војску“, који је 1917. године објавила Специјална канцеларија Министарства краљевске морнарице Италије. 

О књизи су говорили директор Института за савремену историју проф. др Момчило Павловић, др Милан Терзић и мр Мила Михајловић, а присутнима се обратио и амбасадор Италије у Београду Ђузепе Манцо. Он је, том приликом, истакао значај књиге у којој је описан хумани гест италијанске војске, али и пријатељство српског и италијанског народа.

Млекопитатељница на молитвени дар Јерусалимској Патријаршији

У Духовски уторак Светосавско звонце је заједно са преко четрдесет поклоника из Србије и гостима из Русије и Украјине, по благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, уручило копију иконе Богородице Млекопитатељнице Јерусалимској Патријаршији.

Овај молитвени дар српске деце и народа уручен је Његовом Блаженству Патријарху јерусалимском Теофилу III. Са колико указане пажње, поштовања и љубави је овај дар примљен, говори и то што је пријем, ван свих протокола, трајао преко сат времена.

Јадовничка голгота - Свештенослужитељи Српске Православне Цркве 1941. године

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ.

У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941.,  за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе - од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању података и изради именичног пописа Затезало је, закључно са 1991.  годином, радио више од 20 година. Распад СФР Југославије онемогућио је његов даљи рад и због тога је ово само дјеломични попис усмрћених у овим логорима и њиховим стратиштима. Попис садржи податке само за 10.502 жртве. Од 10.502 наведене жртве 9663 су Срби (међу којима 1014 дјеце узраста до 15 година), 762 су Јевреји (међу којима петнаесторо дјеце), 55 Хрвати, девет муслимани, осам Словенци, један Мађар, један Чех, један Рус и један Црногорац.