Култура

Позив на претплату: Задужбине Косова и Метохије

• Инстrукције за плаћање /pdf/

Сарадња Патријаршијске библиотекe и Матице српске

 У Библиотеци Матице српске, у петак 4. јула 2014. године, потписан је протокол о сарадњи ове српске књижевне, културне и научне институције са Библиотеком Патријаршије српске.

У име Библиотеке наше Патријаршије, уговор је потписао мр Зоран Недељковић, управник ове најстарије библиотечке установе у српском народу, док је у име Библиотеке Матице српске документ потписао господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Свечаном потписивању протокола присуствовао је и Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки Господин др Иринеј који је честитао обема српским кућама на сарадњи и пожелео је да та сарадња буде на корист рода нашега, културе, и у славу Божју.

Видовдански концерт у Бањалуци

На платоу испред Саборног храма Христа Спаситеља, вече уочи Видовдана 2014. године, Мјештовити хор СПД „Јединство“ одржао је концерт „Пјесме моје отаџбине“. Повод за ову културну манифестацију је обиљежавање стогодишњице од почетка Првог свјетског рата. На репертоару су биле композиције са патриотском тематиком.

Георгије Флоровски: Чланци и студије

Протопрезвитер Георгије Флоровски, Чланци и студије, с руског превео Миливој Мијатов, Нови Сад 2009, стр. 263.

Књига студија  у свету угледног православног богослова Георгија Флоровског није остала незапажена кад је издана на српском језику у преводу протојереја-ставрофора Миливоја Мијатова, пароха при Алмашкој цркви у Новом Саду.

Целокупна дела проф. Флоровског објављена су својевремено код једног чувеног америчког издавача у 16 књига, на енглеском језику (General Editor Richard S. Haugh, Visiting Scholar Andover Newton Theological School, Translated from Various Languages), што ће рећи да су његови силни радови преведени с руског изворника на енглески језик како би се богословско-философски опус овог великог Руса приближила западном читаоцу. И био је познат на Западу да је као један од говорника иступио на оснивачкој Скупштини Светског савета цркава 1948. године у Амстердаму предавањем под насловом „Екуменски циљеви и сумње“! Његова реч је била уважавана и међу римокатоличким и међу протестантским богословима.

Оци и учитељи Цркве: Григорије Чудотворац, Иполит Римски, Кипријан Картагински

Оци и учитељи Цркве: Григорије Чудотворац, Иполит Римски, Кипријан Картагински, антологија, том III, с руског превео Миливој Р. Мијатов, Хришћанска мисао, Нови Сад 2007, стр. 300.

Вредни протојереј Миливој Мијатов приљежно преводи дела Светих отаца и учитеља Цркве која до сада нисмо имали на српском језику. Овога пута он се предузео превода извода дела наведених Светих отаца,  како их је припремио за штампу јеромонах Иларион (Алфејев), данашњи Митрополит волоколамски, и објавио у Москви 1996. г. с биографским и библиографским предговорима свакоме од њих.

Св. Григорије Чудотворац (рођ. око 213) био  је Епископ неокесаријски, као први хришћански Епископ у родном граду, и на трону је провео око тридесет година. Кад је постао Епископ, у том граду је било свега седамнаест хришћана, а у време његовог престављења у истом граду је остало свега седамнаест пагана. Светитељ је учествовао у раду Антиохијског сабора 265. г., а упокојио се у време владавине цара Аурелијана (270-275). Посмртна слава светог Григорија Чудотворца распростирала се далеко изван предела Неокесарије: у четвртом веку су велики Кападокијци сматрали да је управо он оснивач Кападокијске Цркве. Свети Григорије Нисијски је написао Похвално слово у његову част.

Премијера ауторског пројекта „Његош“ глумца Гојка Бурзановића

Природнију сцену за ауторски пројекат „Његош“ првак Црногорског народног позоришта Гојко Бурзановић није могао добити од крипте подгоричког Саборног храма Христовог васкрсења. Јер управо на освештаном мјесту као што је храм стихови Владике Рада добијају своју пуни смисао, а у извођењу Бурзановића добили су и своју конкретну снагу. Сведеном сценографијом коју је осмислио вајар Ристо Радмиловић, и једноставним али ефектним костимом Катарине Ковчич и Снеже Никочевић, појачано ефектном музиком у избору Филипа Рашовића, Бурзановић је успио да отјелотвори стихове „Горског вијенца“ и „Луче микрокозме“ у једну не само епску или драмску цјелину, већ слободно се може рећи и дубоко метафизичку. Притом, не губећи ништа ни од емоције, која је, слободоно се може рећи, струјала од публике ка глумцу и обрнуто. У томе му је помогла и млада Даница Никић, етно пјевачица. Додајмо, сценски покрет осмислила је Тамара Вујошевић-Мандић.