Култура

Божићни концерт у Марковој цркви

Божићни двоброј „Светигоре“

У освит најрадоснијег хришћанског празника – Божића, из штампе је изашао 231/232 број часописа „Светигора“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. На првим страницама налази се божићна посланица патријарха српског Иринеја својој духовној дјеци 2013.

Поводом празника за овај број је изабрана бесједа архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског Амфилохија „Прије вјекова свих Рођени рађа се као Богомладенац“, изговорена прије четири године, на други дан Божића у манастиру Морача. А онда слиједи низ божићних текстова, међу којима митрополита Вењамина (Федченкова) „Ишчекујући празник Рождества Христовог“, јеромонаха Калиника (Бергера) „Божић и обнова лика Божијег“, Пола И. Нилсона „Символика витлејемске звезде“, божићна прича Олге Рожњеве „Гдје је наш Мишењка?“

Мирослављево јеванђеље доступно јавности

Мирослављево јеванђеље биће доступно посетиоцима Народног музеја у четвртак, 2.  јануара 2014. године, од 12 до 20 часова.

Народни музеј има дозволу да само десет дана годишње излаже Мирослављево јеванђеље пред публиком, овога пута оно прати изложбу Завети и поруке. Стефан Немања – Девет векова, која ће трајати до 1. марта 2014. године.

Јеванђеље је настало осамдесетих година XII века по наруџбини хумског кнеза Мирослава, о чему говори запис на последњем листу књиге. Кнез Мирослав је био брат рашког великог жупана Стефана Немање, чијој је деветстотој годишњици рођења посвећена актуелна изложба. Поред оригиналног примерка овог четвртка биће изложено и прво фототипско издање Мирослављевог јеванђеља, које је приредио Љубомир Стојановић и које је 1897. године штампано у Бечу.
 

Црква у доба Светог Цара Константина Великог

На крају јубиларне године Миланског едикта (313-2013) објављен је зборник радова са Међународног научног скупа Црква у доба Светог Цара Константина Великог, заједничким трудом Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.

Вођени народном пословицом Конац дело краси... организатор научног скупа и – уједно – уредник овог зборника протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, и председник Научног одбора скупа Епископ бачки Г. Иринеј, после неколико међународних научних скупова (Ниш и Византија у Нишу, затим на Православног богословском факултету и у САНУ у Београду), округлих столова, неколико великих изложби ранохришћанске уметности (Луксембургу, Паризу и Београду), а затим и великог међуправославног молитвеног сабрања у Нишу, потписују рецензиран зборник петнаест научних радова.

У уводној речи уредник зборника истиче важност тренутка у којем је наша генерација Божјим промислом удостојена прослављања јубилеја Миланског едикта.

Бакине Божићне приче

Желећи да за најрадоснији хришћански празник обрадује своје читаоце, ”Светосавско звонце” је, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, издало антологију ”Бакине Божићне приче”. Приређивач књиге, главни и одговорни уредник Звонца, Радмила Мишев, проткала je са много љубави и нежности избор најлепших савремених и класичних божићних прича, ”Бакиних Божићних прича” .

Ова антологија на особен начин пружа сваком читаоцу могућност сагледавање лепоте Божићних празника приказане кроз пет целина: Рождество, Божићни обичаји, Бајке и легенде, Божићне приче и Вертеп и Божићне представе.

Колико је књига питка и разумљива у самом предговору открива нам ђакон мр Ивица Чаировић, који између осталог, каже: ”Разумљив језик и стилска повезаносту овој збирци јасно указују на дугогодишњи рад на овој публикацији. Врло различито образовање и  ”наизглед” неспојив контекст аутора прича, Радмила Мишев је вешто повезала у целину и на тај начин спојила корисно и душепољезно штиво са обичајима и дала овом раду свој ауторски печат”.

Књигу можете наручити преко сајта Светосавског звонца на следећи линк: http://www.zvonce.spc.rs/?p=4807

Нови рам за Рафаелову слику

Након веома спретног столарског резбарења, дубљења и позлаћивања, којима су претходили детаљни планови и скице, најзад је у Старој Пинакотеци у Минхену угледала светлост дана у новом раскошном раму Рафаелова слика „Sacra Familia Canigiani“, његово најважније дело из фирентинског периода његовог стварања.

Оригинални рам ове мајестетичне слике је, као и у многим случајевима код старих мајстора, изгубљена. У Фиренци су у време Ренесансе олтарске и молитвене слике биле по правилу урамљиване у украсни ткзв. „архитектурски“ рам познат још и као „табернакел-рам“. У овакав рам је била и Рафаелова слика урамљена, која је настала 1506. по налогу трговца који се звао Domenico Canigiani. Као поклон племићке фирентинске породице Медичи, ова слика је доспела 1700. у Диселдорф, да би коначно 1806. доспела у Минхен и постала један од драгог камења Старе Пинакотеке.