Култура

Слободан Продић: Из рукописне племените баштине

У оквиру издавачке делатности часописа „Видослов“ објављена је и једна, за данашње услове, помало несвакидашња књига. Наиме, реч је о радовима господина Слободана Продића који се баве српском рукописном грађом из времена средњега века. Слободан Продић који је иначе по образовању теолог и историчар, и чија је сфера интересовања српски средњи век, током својих научних истраживања начинио је и низ значајних радова кроз које је данашњим читаоцима настојао да приближи детаље не само из политичког живота Срба, него и детаље из њихове свакодневице. Уредништво часописа „Видослов“ његове радове уврстило је у неколико бројева часописа и они су, према коментарима читалаца, оставили упечатљив утисак на њих јер су имали прилику да се упознају са подацима о којима до тада готово и да нису чули.

Годишњи концерт хора “Свети Роман Мелод“ из Кичинера

Црквени хор „Свети Роман Мелод“ одржао је у суботу, 7. децембра, у храму Свете Тројице у Киченеру свој тарадиционални годишњи концерт. За разлику од претходних година када се годишњи концерт одржавао у великој сали наше црквене заједнице, ове године је на велико задовољство присутних концерт одржан у самом светом храму.

Лукијан Богдановић, последњи Патријарх карловачки

Aутор: Протојереј-ставрофор Душан Н. Петровић, професор и ректор Карловачке богословије у пензији. Издавач: Српска православна епархија сремска, Сремски Карловци 2013.

Са благословом Епископа сремског Василија, светлост дана је угледала по свему значајна књига која би могла бити права књига у сваком српском дому и породици, права књига за све свештенослужитеље наше свете Цркве који брину о народној души српској.

Ово је истовремено књига која треба да буде при руци свакога ко је у могућности да одлучује о политичкој судбини српског народа, јер времена  и околности у којима данас живе Срби, не разликују се  много од времена у којем је живео Патријарх Лукијан.

Слободан Продић: Од Кулина бана и добријех дана...

Након дуговремене летаргије у којој се обрела медиавелистика међу ауторима који стварају на српском језику, коначно смо у прилици да са искреном радошћу говоримо о томе да је светлост дана угледала једна заиста интересантна књига. Реч је о делу са, за савременог читаоца, помало необичним насловом. Наиме, Слободан Продић, еминентни познавалац историје средњега века на Балканском полуострву, прихватио се труда да у неколико интересантних прилога изложи занимљиве детаље о догађајима из историје средњовековне Босне.

Централна личност у овим прилозима јесте босански бан Кулин - једна, слободно то можемо рећи, контраверзна личност о којој се данас мало тога поуздано зна. Историјских извора који говоре не само о бану Кулину, него уопште о историји Босне у периоду друге половине 12. и првих година 13. века заиста је мало. Управо то и отежава озбиљно историографско проучавање овог периода историје, али Продић, као истраживач који историјским изворима приступа на крајње професионалан начин и у њима тражи детаље који могу бити од користи у изналажењу нових чињеница везаних за поједине личности или догађаје из средњега века, кроз анализу ћириличног натписа на плочи бана Кулина и детаља из тзв. ,,Билинопољске изјаве” од 8. априла 1203. године, заиста успева у томе да савременом читаоцу приближи поједине детаље из живота бана Кулина.

Орфелинови бакрорези у Галерији Београдске тврђаве

Друга по реду изложба из Збирке графика (дрвореза и бакрореза) Српске православне цркве "Бакрорези Захарија Орфелина из Музеја Српске православне цркве", биће отворена у петак, 6. децембра 2013. године у 13.00 часова у Галерији Београдске тврђаве у Унутрашњој Стамбол капији.

У Музеју Српске православне цркве у Београду чува се шест аутентичних плоча Захарија Орфелина (право презиме – Стефановић), знаменитог просветитеља XVIII века. Изложени отисци на папиру су самостални графички листови са следећим композицијама: 1.Света Тројица са арханђелом Михаилом и сценама (1758. година) ктитор – Павле Ненадовић, митрополит карловачки; 2. Свети великомученик Димитрије са изгледом манастира Велика Ремета (1764), ктитор – Јован Веселиновић, за време митрополита Павла Ненадовића; 3. Свети апостоли Петар и Павле са изгледом Доње цркве у Сремским Карловцима (1770), ктитор – Авакум Јанковић из Сремских Карловаца; 4. Манастир Кувеждин (1772), ктитор – Димитрије Монастерлија из Пеште, благословио Јован Георгијевић, митрополит; 5. Свети кнез Лазар (1773), ктитор – Јосиф Јовановић Шакабента, архиђакон карловачког митрополита Јована Георгијевића; 6. Манастир Крушедол (1775), ктитор – Георгије Поповић, грађанин из Сентандреје.

Вече Братства православне омладине Светог Василија Острошког из Никшића

У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, у уторак 26. октобра 2013, одржано је културно-умјетничко вече под називом "Весели се праху Немањића“.