Култура

Сребрни печат Штампарији Српске Православне Цркве

Сребрни печат Издавачкој фондацији Српске Православне Цркве за књигу "Слово љубве"

На 36. Међународноим сајму графичке и папирне индустрије Графима стручни жири, који су чинили проф. др Миодраг Тодоровић, председник, Зона Костић, графички дизајнер, и проф др Бранко Савић, оцењивао је експонате у шест робних група. У категорији Робна група Књиге Издавачкој фондацији Српске Православне Цркве додељена је диплома Срберни печат за књигу Слово љубве.

Представљена дела Јована Дучића у Паризу

Представљена дела Јована Дучића у Паризу
Представљена дела Јована Дучића у Паризу
Представљена дела Јована Дучића у Паризу
Представљена дела Јована Дучића у Паризу

У Српском културном центру у Паризу у петак вече, 11. октобра 2013. године, одржана је промоције књиге поезије Јована Дучића и изложба необјављене Дучићеве преписке коју су организовали издавачи књиге у сарадњи са Српским културним центром у Паризу.

Ради се о великом културном догађају јер смо у години када се обележава седамдесетогодишњица Дучићеве смрти добили прво двојезично издање превода песама на француски језик кнеза српске поезије. О књизи су говорили: књижевни критичар Славко Малешевић, приређивач овог издања Љубомир Михаиловић, затим,у име издавача Епископ Максим Васиљевић, песник Комнен Бећировић, док је глумац Саша Петронијевић читао Дучићеву поезију и на француском и српском језику.

Архимандрит Тихон: Несвети а свети

Уочи Међународног сајма књига у Београду 2013. г. излази ново издање књиге архимандрита Тихона (Шевкунова) «Несвети а свети». Ова књига је постала велики догађај у духовном и културном животу Русије, а аутор је удостојен мноштва књижевних награда.

Осим тога, књига „Несвети свети» представља прави бестселер. Њен укупан тираж на руском језику премашује 1,1 милион примерака. Преводи књиге су издати у Грчкој, Србији, Француској, Румунији, САД и другим земљама. У најскорије време очекује се превод књиге на друге језике света.

Прво издање књиге на српском језику које је припремила издавачка кућа «Информатика» представљено је на Међународном сајму књига у Београду у октобру 2012. године и читаоцима се одмах свидело. Презентација новог српског издања у новом преводу књиге, коју је припремила издавачка кућа «Чувари» биће одржано 18. октобра 2013. године у 19 часова у «Руском дому» у Београду.

Одржане 94. „Шантићеве вечери поезије“

„Шантићеве вечери поезије“, манифестација са вишедеценијском традицијом очувања успомене на Алексу Шантића, српског пјесника и једног од заједничких именитеља Мостара и Босне и Херцеговине, са угледом у читавом региону и шире, одржана је ове године 94. пут по реду, у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ – Градски одбор Мостар и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва „Гусле“ Мостар.

Савино житије Светог Симеона Мироточивог као историјски извор

Проучавање и приближавање садржаја сачуваних историјских извора из времена средњега века савременим читаоцима само је један у низу подвига којих се прихватио  Слободан Продић, неуморни трудољубац, који безмало већ две деценије успешно истрајава у томе да српским читаоцима омогући да на једноставан начин дођу до заиста корисних књига.

Дејан Спиридон Булатовић: Југословенство и комунизам: српски народ у XX веку

У савременом друштву је уобичајно да постоје они који – водећи се античком изреком – кажу да је историјa учитељица живота, али и они који кажу да се онима који добро не савладају њене лекције, историја понавља. Име јој потиче од грчке речи историја, што означава знање, стечено распитивањем и слушањем. Управо је својим минуциозним приступом Дејан Спиридон Булатовић баш тако и објаснио историју српског народа у 20. веку, у својој књизи – збирци разговора са српским академицима, научним радницима и професорима: он је читаоцима понудио сва знања – изречена са свих аспеката обухватајући све српске земље – о Србима у 20. веку тако што је слушао своје саговорнике и својим констатацијама и питањима усмеравао разговор тако да га разумеју, схвате и запамте читаоци свих узраста. Ти Спиридонови разговори девет година су пуштани у етар преко радија Светигоре – у емисији Ријеч-посијеч.