Култура

"Боје Православља" у Храму Светог Саве

"Боје Православља" у Храму Светог Саве
"Боје Православља" у Храму Светог Саве
"Боје Православља" у Храму Светог Саве
"Боје Православља" у Храму Светог Саве

Они који су имали среће да се у четвртак вече, 19. септембра 2013. године, нађу под куполама Храма Светог Саве на Врачару срели су се са живом Пољском Православном Црквом, њеним бојама, појањем, са пољским православним свештеницима и православним Пољацима.

У Храму Светог Саве на великим паноима приређена је изложба „Боје Православља. Пољска“. После отварања изложбе појао је хор из Пољске из града Бјалистока који носи име Светог Василија Мартиша, новомученика кога су после Другог светског рата убили римокатолици. Пољаци су донели и икону Светога Гаврила Младенца који је пострадао крајем седамнаестог века. На икони је и честица моштију овог светитеља. Са члановима хора допутовали су и свештеници Пољске Православне Цркве, али и пољски фоторепортери.

Нови број Мисионара посвећен Миланском едикту

Нови број Православног мисионара посвећен јубилеју Миланског едикта и његовом значају кроз векове, излази наредних дана из штампе. Поред ауторских текстова о значају Миланског едикта, у броју се налази и интервју са др Мирком Сајловићем, професором Историје Цркве, који је ову тему обухватио из више различитих аспеката.

Средњовековно црквено благо из Хилдесхајма на јесењој изложби у Метрополитен музеју у Њујорку

Немачка катедрала у Хилдесхајму у Доњој Саксонији има једну од најкомплетнијих преживелих примерака црквеног намештаја и блага у Европи, укључујући више средњовековних ремек-дела која су настала између 1000. и 1250. године. Катедрала је проглашена за светско културно наслеђе УНЕСКО-а 1985. године.   Веће реновирање које је у току пружа прилику да Средњовековна блага из Хилдесхајма – изузетна збирка од око 50 црквених експоната, од којих већина никад није била приказана ван Европе – отпутује за Метрополитан музеј уметности, где ће бити изложени од 17. септембра.

Дани митрополита Стефана Стратимировића у Кулпину

Дани митрополита Стефана Стратимировића у Кулпину
Дани митрополита Стефана Стратимировића у Кулпину
Дани митрополита Стефана Стратимировића у Кулпину
Дани митрополита Стефана Стратимировића у Кулпину

Са благословом Његовог Преосвештенство Епископа бачког др Иринеја у Кулпину је, у недељу 15. септембра 2013. године, свечаном академијом отпочела манифестација Дани митрополита Стефана Стратимировића, коју организује Српска православна црквена општина Кулпин која уједно слави и 200 година Вазнесењске цркве у Кулпину.

Недеља историје у Лазарици

У недељу, 15. септембра 2013. године, у сали ЦО Св Кнез Лазар, Alexandria NSW, одржано је вече посвећено историји у оквиру манифестације History Week коју сваке године организује Удружење за историју, New South Wales History Council (http://historycouncilnsw.org.au/). Главни задатак ове организације јесте да нагласи значај проучавања историје за разумевање садашњице и за обликовање и предвиђање будућности. Удружење  обезбеђује форум за разматрање разноврсних тема из историје настојећи да подстакне истраживања историјских догађаја из различитих углова. 

Из рукописне племените баштине

"Из рукописне племените баштине" наслов је нове књиге г. Слободана Продића, неуморног истраживача и аутора заиста великог броја наслова који су до сада, а надамо се и у будуће, проналазити пут до руку наших читалаца.

Најновија књига г. Продића заправо је зборник неких од његових радова који су у протекле три године објављени у различитим стручним часописима. Реч је о радовима који спадају у групу историографских и дипломатичких списа и на савремен начин обрађују питање српске ћириличне грађе која је настала у средњем веку. Како то казује сам наслов књиге, рукописи настали у средњем веку заиста јесу наша "племенита баштина". Начин на који је нужно да се поступа са њима, јесте управо онај којим се бави г. Слободан Продић. Наиме, он рукописе преводи на савремени говорни језик и истовремено пружа многобројне коментаре који су реално потребни даби се разумела садржина појединог документа. Овакав приступ свакако није нешто оригинално, јер то је заправо археографски процес анализе документа, али у времену у коме живимо и у околностима да је све мање и мање стручних особа које су способне да прате захтеве археографије, труд г. Слободана Продића свакако да представља својеврстан куриозитет.