Култура

Великогоспојинско вече у Крагујевцу

Најлепши део Госпојинских свечаности било је црквено-народно славље, које је организовано уз свесрдну помоћ града Крагујевца, у вечерњим сатима у Књажевско –српском театру, на сам дан празника.

Највећа од свих идеја

Credo – Christianisierung Europas im Mittelalter“ – „Вјерују – христијанизација Европе у средњем веку“. Велика изложба о христијанизацији Европе у средњем веку у Падерборну од 26. јула до 3. новембра

Како је Европа христијанизована? Шта ми знамо о религиозним представама људи који су први пут доспели у додир са хришћанским исповедањем вере? У јубиларној години, поводом 1700-годишњице Миланског едикта, изложба у Падерборну је као омаж том епохалном обрту у историји човечанства, посвећена теми ширењa хришћанства у Европи. У Падерборну је ова грандиозна изложба са документарном акрибијом и дидактичко-просветитељском амбицијом смештена у три простора – у „Дијецезалном музеју“, у  „Музеју на Кајзерплацу“ и у „Градској галерији“. Штедрим избором експоната она захвата у вишеструке области уметничког и културно-историјског предања средњовековне Европе.  Конципирана је у три велика тематска блока. Први, назван Lux mundi, приказује ширење хришћанства од антике у Дијецезалном музеју. Под насловом in hoc signo, изложба на Кајзерплацу приказује мирољубив и освајачки мисионирски рад. Последњи одсек изложбе насловљен Quo vadis? приказује пријем и плодове христијанизације положене у шири контекст, као и одражене у политичком огледалу времена.

Свечана академија поводом двјестагодишњице Његошевог рођења

У суботу 24. августа 2013. године, поводом обиљежавања 200 година од рођења пјесника Петра II Петровића Његоша, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, након што је, у организацији Голијског сабора културе, у пријеподневним часовима одржан Округли сто „Његош данас“, уприличена је и свечана Академија.

Епископ Методије Муждека: Тумачење новозаветних одељака

књига 1: Јеванђеља, стр. 432; књига 2:  Посланице, стр. 340, Беседа, Нови Сад 2013.

Са благословом Епископа бачког др Иринеја Буловића, архимандрит Јован Радосављевић приредио је ова два, зацело, капитална дела из новозаветне егзегезе. Вредни архимандрит је на овај начин испунио жељу свих нас бивших ученика архимандрита Методија у достославној Призренској богословији у којој је овај приљежни изучавалац Речи Божје делао углавном као ректор и предавач Новога завета од 1955. до 1971. године.

Била је радост слушати предавања овог зналца Светога писма, и то не само Новога завета! Није отац Методије само буквално познавао Библију, и то од књиге Постања до Откривења Јовановог (!), него је и нас подстицао да је што више читамо и њоме се надахњујемо. Спадам у оне генерације школе у згради Симе Игуманова Призренца која је у првим часовима разредне наставе – док смо још били свежи – држала свеске и прибор за записивање надахнутих предавања овог библисте којим се наша Црква може дичити.

Анбдреј Блејн: Георгије Флоровски, руски интелектуалац - православни богослов

Епархија далматинска обавештава да је у току припрема новог издања едиције Савременено богословље:

Андреј Блејн: Георгије Флоровски, руски интелектуалац - православни богослов

Будући загробни живот

У многонапаћеној Епархији далматинској поново се пронашло воље и снаге да светлост дана угледа једна занимљива књига

Реч је о делу које је првенствено намењено обичном човеку, а у коме се свако од нас може упознати са најосновнијим елементима учења свете Цркве о томе шта се догађа са човеком након његовог упокојења.

Књига је написана једноставним и свакоме разумљивим језиком, јер то је заиста једини начин када је у питању презентовање истина о овом питању сабраних у књигама Светог Писма, а такође и делима светоотачке књижевности.

Ово дело, како по својој форми и обиму, а још пре по својој цени, заиста је само један у низу бисера мисионарских наслова које је до сада, а надамо се и убудуће, објавила Епархија далматинска и њен неуморни трудољубац Слободан Продић.