Култура

Светосимеоновска академија Доброчинства

Сотириологија др Јована Пурића, епископа нишког

Данас, када живимо у једном потрошачком секуларизованом друштву, где се на многе ствари гледа утилитарно, на свет природе у механицистичком кључу, а његов развој у кључу претеране потрошње, кад  „чинити“ и „имати“ постају примарнији од „бити“, настају тешки облици људског отуђења. 

Проблемом греха и отуђења бави се, у теологији, научна дисциплина која се зове сотириологија, односно наука која се бави питањем спасења човека у Христу, Другом Лицу Свете Тројице, инкарнираном „нас ради људи и нашега ради спасења“. Човек, као зеница свега створеног у Господу, укида, такође, онтолошку и аксиолошку границу између човека и других бића, сматрајући биосферу  биоетичким јединством неиздиференциране вредности.

Свечана седница Матице српске посвећена Петру II Петровићу Његошу

Свечана седница Матице српске одржана 16. фебруара 2013. године била је посвећена 200. годишњици рођења владике и књижевника Петра II Петровића Његоша.

У присуству Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја и Његовог Преосвештенства Епископа јегарског г. Порфирија, званичника Матице српске, града Новог Сада и покрајине Војводине, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије изговорио је беседу Христоцентричност престола свесветија по Његошу.

На бочетку беседе о великом песнику и мислиоцу и његовим делима митрополит Амфилохије је напоменуо да је с радошћу прихватио да одржи слово о Његошу као његов недостојан наследник на катедри цетињског митрополита .

Митрополит Амфилохије је рекао да се богословско-философска мисао Његошева, првенствено његово најзначајније дело Луча Микрокозма, темељи на првим стиховима Мојсијеве књиге постања и истакао да је Откровење Јованово извор Његошевог виђења човека и света.

Крст светог цара Константина

У суботу, 16. фебруара 2013. године, у организацији Православне Епархије крушевачке и Историјског архива града Крушевца, у Амфитеатру цркве Лазарице представљена је књига Небојше Лапчевића Крст светог цара Константина штампана поводом 1700 година Миланског едикта.

• Аудио запис са промоције Крст светог цара Константина

Косово и Метохија, задужбине и дарови

У Галерији фресака отворена изложба Косово и Метохија - Задужбине и дарови, збирка Народног музеја у Београду

Студиозно приређена изложба реализована је са жељом да се на што целовитији и непосреднији начин јавности представи српска национална баштина на Косову и Метохији, извориште духовног, културног, економског и социјалног напретка нашег народа. Изложбу је отворио министар културе и информисања г. Братислав Петковић.

Зеница ока мога гнездо је лепоте твога храма

Поводом Дана државности Србије, празника Сретења Господњег, данас је у Архиву Србије отворена изложба „Српски манастири и цркве на Косову и Метохији - уметничка фотографија“. После поздравног слова др Мирослава Перишића, директора Архива Србије, изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј. 

Обраћајући се присутнима Епископ бачки г. Иринеј подсетио је на запис персијског песника који је, задивљен лепотом Богородице Љевишке, оставио запис на чувеној фресци у манастиру који данас стоји заробљен бодљикавом жицом: - Узвишена неземаљска и божанска лепота зрачила је са немих ликова на зидовима Богородице Љевишке. Њему, сигурно убеђенијем и бољем муслиману него што су они који су данас тај храм завили у бодљикаву жицу, ништа није сметало да осети шта је стварна и непролазна лепота. А онима којима та лепота - као и свака друга - смета, недостаје свака озбиљна духовна подлога и способност за осећање лепог и истинитог. Речи песника из далеког времена могу бити поновљене не само пред тим храмом у Призрену, него пред сваким нашим храмом и манастиром широм Старе Србије који је предмет ове изложбе. То се односи на све уметничке вредности наших светиња, било да је реч о архитектури, монументалном зидном сликарству, предметима богослужбене природе који се чувају у ризницама српских светиња, рукописима и старим штампаним књигама...

- Шта год да погледамо и дотакнемо у тим светињама, увек можемо поновити песникове речи: Зеница ока мога гнездо је лепоте твога храма. То се не односи само, по мом утиску, на наше монументалне светиње, Дечане, Патријаршију, Грачаницу..., већ у некој другачијој сразмери и на другачији начин, и на оне тихе и готово непознате црквице, које су одржавале кандило вере и идентитет народа кроз дуге и мучне векове робовања, истакао је Епископ бачки г. Иринеј.