Култура

Народна библиотека обележила свој дан

Народна библиотека Србије је низом манифестација обележила 181. годину постојања. На централној свечаности додељена је традиционална награда Библиотеке најбољој међу најчитанијим књигама. Овогодишњи лауреат је Слободан Тишма за роман Бернардијева соба. Јучерашњој прослави Дана Народне библиотеке присуствовали су: Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, председник Републике Србије г. Томислав Николић, председник Владе г. Ивица Дачић, министар културе и информисања г. Братислав Петковић, Преосвећени Епископ ремезијански г. Андреј, београдски надбискуп Станислав Хочевар...

Епископ Хризостом: Тихи глас

Код нас у Србији домаћице увече затрпају ватру на огњишту. Неупућени изјутра види на огњишту само гомилу пепела, али када се тај пепео разгрне, наиђе се на румени и врели жар и довољно је ставити само неколико гранчица па да ватра поново запламса. Чини ми се да тако стоји ствар и са вером у души нашег народа. […] Није се, дакле, угасила вера у срцу овога народа, него је још жива и задивљујућа и лепа...

Наведене речи владике Хризостома, које је изговорио пре тачно 60 година, поводом васпостављања литургијског живота у манастиру Горњаку, у коме се „због ратних прилика није служило десетак година“, описују нам непоколебиви животни став и неугасиву наду једног православног епископа у постојаност живе вере хришћанског рода благодатног простора браничевске Цркве. Почетне сумње и „жалост да је овај крај за веру и Цркву сасвим изгубљен“, распршиле су се захваљујући труду, литургијској активности и златоустом тихом гласу архипастира пожаревачко–браничевског.

У славу и част Светог Симеона Мироточивог

С благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у организацији Доброчинства, поклоничке агенције Српске Православне Цркве, синоћ је у Коларчевој задужбини одржана двадесетпрва Светосимеоновска академија.

Беседу посвећену родоначелнику српске Цркве и државе изговорио је Његово Преосвештенство Епископ јегарски др Порфирије, нагласивши да смо прослављајући велики јубилеј проглашења Константиновог едикта у сенци оставили велики црквени и национални јубилеј - деветстото лето од рођења Стефана Немање, духовног и политичког горостаса нашег рода, темеља српске државе и првог снажног ујединитеља разједнињеног племства и сецесионистички амбициозне елите.

• Аудио запис беседе Епископа јеграског г. Порфирија доносимо добротом уредништва Радија Слово љубве

Из штампе изашао 223. број часописа „Светигора“

Уочи празника светог Симеона Мироточивог из штампе је изашао 223. број часописа „Светигора“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске.

На насловној страни је фотографија недавно упокојеног архимандрита Луке (Анића), игумана дајбабског, који је, по ријечима владике Григорија, свједочио крст и радост васкрсења. „Светигора“ интегрално преноси бесједу владике Јоаникија, који се опростио од оца Луке над његовим одром 10. фебруара у манастиру Дајбабе.

Нови број «Светигоре» у уводном дијелу, а поводом 900 година од рођења зачетника светородне лозе Немањића св. Симеона,  доноси бесједу Митрополита црногорско-приморског Амфилохија „Отац који је тјелесно родио сина и син који је духовно родио оца“. А о сину који је духовно родио свога оца – и духовно родио српски народ  – Светом Сави, тј. О Савиндану има највише текстова у новом броју «Светигоре».

Винфрид Шредер: Атина и Јерусалим. Философска критика хришћанства у антици и новом добу

Winfried Schöder: „Athen und Jerusalem. Die philosophische Kritik des Christentum in Antike und Neuzeit“, frommann-holzboog, Reihe: Questiones: Themen und Gestalten der Philosophie16, Stuttgart-Bad Cannstatt, 2011.

Атина и Јерусалим су топоси кроз које се већ столећима формира идентитет културе Запада. Тој представи се противи сучељење философије и хришћанства у позној антици (Келс, Порфирије и Јулијан Апостата), као и у новом веку, посебно у време просветитељства. Винфрид Шредер, историчар филозофије са универзитета у Марбургу у Немачкој, подухватио се аналитичког изазова да преиспита митолошке темеље прокламованог споја Атине и Јерусалима, односно симбиозу хришћанске религије и грчке философије.

Корени окцидента су оријентални, исламски, хришћански, јеврејски и древногрчки. О томе влада consensus omnium. Над питањем у каквом односу ти корени стоје један према другима, влада dissensus. Шредер показује да је симбиоза хришћанске религије и грчке философије чиста фикција, будући да вера, чудо и морал још у позној антици показују, како вели аутор, „стриктну неспојивост“. За њега су Келс, Порфирије и Јулијан Апостата „сведоци“ такве несагласивости између хришћанске вере у чуда и природног поретка ствари. Таква вера се противи сваком “преображају“ и прихватању, као што је и учење о предестинацији.

Оливера Балабан: Мајке хришћанке

У Духовном центру Црквене општине Подгорица, у недјељу, 24. фебруара 2013. године, представљена је књига Мајке хришћанке аутора Оливере Балабан. На промоцији су говорили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Андреј, викар Патријарха српског, парох подгорички свештеник Предраг Шћепановић и аутор књиге Оливера Балабан.

• Извештај Радија Светигора