Култура

Свети Григорије Палама и исихастичка духовност

Крајем 2012. године Задужбина Хиландара је објавила зборник Јована Мајендорфа Свети Григорије Палама и исихастичка духовност. Књига је објављена у библиотеци Савремено богословље. Зборник је приредио Благоје Пантелић.

Из предговора: Исихазам је у свом основном облику био познат и у библијској и у ранохришћанској традицији. Међутим, тек са установљењем монаштва у четвртом столећу отпочеће континуирано и организовано практиковање исихије у Цркви (како од стране монаха, тако и мирских свештеника и лаика), као и њено теоријско дефинисање. Од почетка монашког живота па до појаве паламита и синаита (како се обично називају тиховатељи четрнаестог века, по двојици најзначајнијих позновизантијских учитеља исихије – Светом Григорију Палами и Преподобном Григорију Синаиту) исихазам је, дакле, већ имао миленијумску историју, која је, како то обично бива са „великим творевинама духа“, имала (и у пракси и у теорији) и успоне и падове.

Свечани концерт „Мокрањаца“

Поводом крсне славе хора, Светог Симеона Мироточивог, певачко друштво Мокрањац при храму Светог Саве одржало је богат духовно-музички концерт. Сала Парохијског дома Светосавског храма била је мала да прими све који су желели да уживају у црквеном појању, али и чувеним класичним мелодијама. Поред великог броја посетилаца, концерту су присуствовали и свештеници храма. Хор је далеке 1931. основао проф. др Коста Манојловић за потребе будућег Светосавског храма. Диригент хора је Јелена Јеж, а под њеним вођством друштво је освојило многобројна признања и награде.

• Извештај Радија Слово љубве

Свети цар Константин Велики у ликовном памћењу Срба

Свети цар Константин Велики у ликовном памћењу Срба - Пожаревац, Градска галерија /католог pdf/

- Изложба већ одавно познатог и добро профилисаног и врло вештог уметника са јаком излагачком традицијом, не само на просторима Србије, већ и ван њених граница, у Градској галерији са четрдесет одабраних графика показује уметнички низ потекао из унутрашњости хришћанских цркава, како источних, тако и из западних. Значај цара Константина је показан фрескописањем његовог лика у хришћанским црквама, које је графикама високе уметничке и духовне димензије представио Вељко Михајловић, академски сликар на својој 157. изложби управо у Пожаревцу, истакао је на отварању Дејан Црнчевић, дипломирани историчар уметности.

О економији добра и зла

Свето Писмо Старог Завета као модел привредне рационалности

Да ли je привреда наука неутралних категорија или се пак мора подредити начелима морала? То фундаментално питање стоји у средишту књиге философског ренегата, аутора из Прага Томаса Седлачека „Привреда добра и зла“ - Tomáš Sedláček: »Ökonomie von Gut und Böse« /„Economics of Good and Evil: The Quest for Economic Meaning from Gilgamesh to Wall Street“, Oxford University Press, 2011.

Седлачек је настоји да реконструише дискурс о добру и злу у економији. Оно што на први мах изгледа гностичким дуализмом, у основи је трезвени аналитички поглед у логику привредних система. У првом делу своје студије аутор испитује какву је улогу имао рад у привреди у древним културама, религијама и митовима под чијим утицајем ми и данaс живимо. У другом делу своје студије аутор испитује на каквим ирационалним премисама почива савремена економија. При томе аутор отпочиње са најстаријим писаним изворима у песништву човечанства, са епом о Гилгамешу. Већ у њему су положена начела економије, однос производње и потрошње.

Епархија браничевска: Симпосион и изложба поводом 17 векова Миланског едикта

Тим Даули: Библијски атлас

У овом невеликом, а мапама богато илустрованом делу лако ћете схватити библијску историју, долазак Аврама у Обећану земљу Ханан, око 1850. године пре Христа, у време Хамурабија, затим историју старозаветних патријараха, одлазак праведног Јосифа у Египат, излазак потлаченог јеврејског народа из египатског ропства око 1250. године пре Христа (у време Рамзеса Другог, Сетија Првог или Мернептаха).

Прате се следећи догађаји - одлазак на Синај, освајање Обећане земље, период Израиљског царства за време Саула, Давида и Соломона, затим период Раздељеног царства на Северно (Израиљево) и Јужно (јудино), за време Ровоама, цара Јудиног, и Јеровоама, цара Израиљевог.