Култура

Васкршњи концерти и духовне свечаности у Епархији врањској

У организацији Православне епархије врањске, РТВ Врање и Музичке школе ''Стеван Мокрањац'' из Врања, одржан је Други традиционални Васкршњи концерт 16. априла 2012. године у Саборном храму Свете Тројице у Врању. Одржавање концерта планирано је у порти Саборног храма, али временске прилике то нису дозволиле.

Смедерево: Обнова цркве у тврђави из 10. века

У смедеревској тврђави почиње обнова цркве из 10. века откривене пре 30 година. Кроз векове, на истим темељима подизана православна, католичка црква и џамија

Тридесет година од када су случајно у смедеревској тврђави откривени остаци црквице из 10. века, коначно ће у четвртак почети њена конзервација. Верује се да је овде, кроз векове, на истим темељима подизана православна, католичка црква и џамија.

Бурна историја локалитета почиње у десетом веку, пола миленијума пре него што ће на истом месту нићи Ђурђева тврђава. Верује се да је најпре изграђена византијска црква, да би у првој половини 15. века деспот Ђурађ обновио црквицу, која је потом порушена падом под Турке 1459. године.

Сирмијум: Откривање римских мозаика

Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе ушли су у визиторски центар Царска палата Сирмијум и почели откривање подних мозаика

Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе ушли су у визиторски центар Царска палата Сирмијум и почели откривање подних мозаика. У палати је 350 квадратних метара подних мозаика који су овде уграђени у трећем и четвртом, а од кад је Сирмијум престао да постоји, у шестом веку, прекривени су земљом. Републичко министарство културе издвојило је само за ову годину 1,8 милиона динара за рестаураторске радове, који ће трајати наредне две-три године.

Умивање Јустинијане Приме

Навршило се сто година од почетка ископавања на највећем и најзначајнијем византијском граду у унутрашњости Балкана, Царичином граду

Ове године обележава се стогодишњица почетка ископавања на остацима једног од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана – Јустинијани Прими, у народу познатом као Царичин град. Реч је о изузетном споменику античке културе, урбанизма и архитектуре.

Први опис рушевина овог града дао је путописац Мита Ракић 1880. године у листу „Отаџбина” под насловом „Изгубљени град у долини Пусте реке”. Траг о постојању града на висоравни обраслој шумама на ушћу Свињаричке и Царичинске реке оставио је и Феликс Каниц у својој студији „Србија, земља и становништво“. Значај Царичиног града први је увидео Владимир Петковић, помоћник чувара Народног музеја у Београду, који је у лето 1912. године започео ископавања на највишој коти града. Са открићем величине града, остатака мозаика, мотива архитектонске пластике, изнео је прве хипотезе да се ради о Јустинијани Прими, граду који је подигао византијски цар Јустинијан Први (527–565), како се претпоставља, у знак захвалности према крају у којем је рођен око 485. године као Флавије Петар Сабатије.

Нови број Видослова

Свевиђе – нови број гласила Епархије будимљанско-никшићке