Култура

Изложба "Oбнова Хиландара" у Крагујевцу

Након Београда, Врњачке Бање и Краљева,  изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара", биће отворена у Галерији Народног музеја Крагујевац. На свечаном отварању у четвртак 16.09.2010. у 19 часова присутнима ће се обратити Његово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, директор музеја Александар Стаменковић, као и аутор изложбе проф. др Мирко Ковачевић. Изложба ће бити отворена од 16. септембра до 10. октобра 2010.

Одржано Друго Саборовање хорова у Бањи Ковиљачи

Наш Црквени хор „Сабор српских светитеља" из Бање Ковиљаче, 12. септембра 2010. године прославио је своју крсну славу и поводом свог шестогодишњег рада организовао „Друго Саборовање хорова".  Угледали смо се на велике ствараоце који су већ организовали сусрете хорова у храму Светог Саве, Руми, Ваљеву и др. На неким сусретима учествовао је и наш хор и имао прилику да од других много научи.

Почиње Вуков сабор

У родном крају Вука Караџића, вечерас се отвара најстарија традиционална манифестација у култури српског народа - Вуков сабор. Седмодневни програми Сабора организовани су у Лозници, Тршићу и Београду.

Овогодишњи, 76. Вуков сабор, чији ће седмодневни програми почети данас у Лозници, биће у знаку обележавања стогодишњице рођења писца Меше Селимовића, два века од Боја на Лозници и Године књиге и језика.

Кљижевно вече академика Милована Данојића у Никшићу

Недавно је никшићка публика била у прилици да се дружи са нашим истакнутим књижевником Милованом Данојићем. На празник Успенија Пресвете Богородице у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког организовано је његово књижевно вече на коме је о Данојловићем стваралаштву говорио проф. др Јован Делић, а љубитељима писане ријечи обратио се и сам аутор

У име Црквене општине Никшић добродошлицу академику Миловану Данојлићу и публици у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, пожелио је јереј Слободан Јокић, старјешина никшићког Саборног храма. Он је подсјетио да је, на празник Успенија Пресвете Богородице, прије 110 година освештана Саборна црква Светог Василија Острошког, те је обиљежавање овог значајног јубилеја, који се прославља током читаве године, употпуњен и књижевном вечери реномираног писца Данојлића. О његовом изузетно богатом и разноврсном стваралачком опусу, којег чини више од 40 књига белетристике - романа, збирки поезије, хроника, записа, есеја и огледа, овјенчаних најзначајнијим књижевним наградама и признањима, говорио је проф. др Јован Делић, који је истакао Данојлићев истанчан осјећај за језик, не само савремени српски језик, већ је он мајстор, како запажа Делић, да упосли и оне старије слојеве језика, ткајући на тај начин изненађујуће занимљиву и модерну причу.

Отворена сликарско-иконописачка колонија ''Свети Прохор Пчињски''

У манастиру Свети Прохор Пчињски, отворена је сликарско-иконописачка колонија која ће трајати од 10. до 20. септембра 2010. године.

Ова година је јубиларна година у раду сликарско-иконописачке колоније која је, под покровитељством Министарства културе Републике Србије и са благословом Блаженопочившег Епископа врањског Саве, отпочела свој рад 1990. године у манастиру Свети Прохор Пчињски. У протеклом периоду кроз рад колоније прошло је више од стотину домаћих и страних уметника.

Богослужење и васпитање по Светом Јовану Златоустом

„Богослужење и васпитање по Св. Јовану Златоустом" - књига епископа Јована Острошког, Метох манастира Острог, Београд 2009

Књига епископа Јована (Пурић) о односу богослужења и васпитања у делу Светог Јована Златоуста поново нас враћа кључној теми православног богословља - литургијском погледу на Бога, човека и свет. Епископ Јован Пурић Од најранијих дана својих, Црква сведочи да је Васкрсли Христос, победом над смрћу и адом, присутан у причасном Путиру, и да је то једини „лек бесмртности" (Св. Игњатије Богоносац) за човека и твар. Али, исто тако, Црква указује и на немогућност да се Путиру приступи без одговарајуће припреме. Причешће је Дар, али и Захтев: и то је основа православног васпитања кроз богослужење. Литургију служи сам Христос; по Светом Златоусту, свештеник позајмљује Христу свој језик и приноси Му своју руку. Ова христоцентричност литургијског постојања Цркве спасавала је православне народе, чак и у доба најжешћег ропства под Турцима, од заборава своје вере и сопствене душе.