Култура

Медијана из времена Константина Великог

На археолошком налазишту Медијана у Нишу започели су обимни истраживачки радови који ће резултирати изгледом тог локалитета из времена Константина Великог (271-337), истакнуто је данас приликом разговора градоначелника Ниша Милоша Симоновића са археолозима.

Дјеци Космета - Брчко, 3. септембар 2010.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Српске фреске у Бриселу

Изложба "Србија - земља фресака" биће отворена данас у Европском парламенту, у Бриселу. Пројекат је део активности Министарства културе, чији је циљ да се свету представе српска култура и наслеђе.

Промоција књиге публицисте Јована Маркуша „Краљевина Црна Гора - споменица јубилеја 1910“

У петак 27. августа, уочи празника Успенија Пресвете Богородице, у порти Цетињског манастира одржана је промоција књиге публицисте Јована Маркуша са Цетиња „Краљевина Црна Гора - споменица јубилеја 1910". О књизи су говорили Протојереј Гојко Перовић Ректор Богословије Светог Петра Цетњског, Протојереј мр Велибор Џомић парох подгорички, књижевник Будимир Дубак, г. Рајко Радусиновић предсједник Црквене општине Цетиње и аутор Јован Маркуш, док је изводе из књиге читала вјероучитељица Татјана Божовић.

• Преузмите аудио датотекu / Радио Светигора

Пројекат ''Даница'' Српске заједнице у Македонији

У оквиру пројекта ''Даница'' Српске заједнице у Македонији, у манастиру Свети Прохор Пчињски, одржала се летња школа српског језика, културе, историје и духовности од 23. до 28. августа 2010. године.

Крка - часопис Епархије далматинске, бр. 20

Садржај: Раскол између Истока и Запада; Митрополит пергамски Јован Зизјулас: Православље и дијалог; Старац Јосиф Исихаста; Укратко о ћирилском писму; Што се догодило 1941. у Cpбу?; Не дирајте моју рушевину!; Вијести из Епархије

Издвајамо из садржаја: Протојереј др Џон Мајендорф, РАСКОЛ ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА

Христолошки спорови су, као што смо видели, изазвали на истоку коначан расцеп измећу византијског хришћанства и других древних хришћанских заједница: Сиријске, Египатске и Јерменске. Грци и Латини су остали сами у заједничкој верности Халкидону, као два културна израза хришћанства у римском свету. Раскол, који их је најзад одвојио, не може да се идентификује ни са једним посебним догађајем, па чак не може тачно ни да се датира. У овом процесу своју улогу су одиграли и политичка опозиција између Византије и Франачке империје, и постепено отуђивање у мисли и пракси, и дивергентан развој у богословљу и еклисиологији. Међутим, без обзира на историјске факторе, који су све више и више удаљавали две половине хришћанства једну од друге, постојале су политичке снаге које су радиле у корист јединства. Византијски императори су, на пример, од четрнаестог до петнаестог века систематски покушавали да поново васпоставе црквено јединство са Римом, да би на тај начин обезбедили помоћ запада против Турака.