Кумран: коза, рукописи и вазда нове дебате
Вазда нова изненађења, нови фрагменти, нове дебате: и након 70 година од (првог) проналаска рукописа у Кумрану сензација у вези са њима не јењава. С једном козом је све почело 1947. године у Јудејској пустињи. У потрази за залуталом козом пастир је зашао и у планинску пећину недалеко од Јерихона и тиме је учињено спектакуларно археолошко откриће у 20. веку: наишао је на древне свитке рукописа из библијског окружења. Ископавања су до 1956. г. у једанаест пећина пронашла остатке око 900 јеврејских свитака из трећег и другог века пре Христа – при томе и најстарије рукописе које ми из јеврејскеБиблије уопште имамо.
”Највећи део кумранских текстова су у међувремену познати и објављени”, објашњава професор Корадо Мартоне са Универзитета у Торину, који је ових дана о стању у изучавању кумранских текстова организовао интернационални конгрес на универзитету у Болоњи. ”Наша слика се новим проналасцима потпуно променила: и ми сада имамо изворе из прве руке о Јудејству из времена Другога храма, у много чему најживље епохе јудејске културе, из које је хришћанство, као и данашње јудејство проистекло. То значи да су то извори западне културе. Већина библијских текстова пронађених у Кумрану потрвђују да су много столећа доцније настали масоретски текстови, дакле текстови који се данас у синагогама читају, односно текстови јеврејске Библије. Ми смо у стању да, сходно открићима, данас реконструишемо развој који је водио конкретизацији текста. То је заиста као да смо гледали како Библија настаје.”
Много је ипак још нејасног у вези са проналском у Кумрану. Рецимо, питање да ли су они заиста настали у заједници Есена, која је живела у пустињи и коју су Римљану у првом веку уништили. Нејасно је да ли је Свети Јован Крститетљ или сâм Спаситељ био у контакту са Есенима и уколико да, какав је то однос заправо био? Та отворена питања су последњих деценија била квасац вазда новим спекулацијама до најјекстремније да, наводно, Ватикан осујећује истину о Кумрану. Стварност је много прозаичнија: експертима не полази за руком да са минијатурних фрагмената рукописа дешифрују ишта ново што би водило новим сазнањима.
Свитак Петокњижја (Пентатеуха) је тек пре три године пронађен у једној универзитетској библиотеци у Италији. Истраживач Мауро Перани са Универзитета у Болоњи бави се питањем потпуног текста Петокњижја – пет књига Мојсијевих који се налазе на почетку јеврејске Библије. Тридесет и шест метара дугачки свици из једанаестог века после Христа нису нађени у Кумрану, већ пре три године у универзитетској библиотеци у Болоњи. Њих су вероватно доминиканци у 13. веку донели из Тулуза у Болоњу. Ту су се они нашли заједно са другим многобројним конволутима. У хаосу наполеонских ратова веровало се, до пре три године, да су они изгубљени. ”Овај проналазак значи стуб, поларну звезду и светионик аутентичне књиге Јездрине, која је приписана писцу Јездри. При дебатама о политичким и верским питањима сви су се позивали на књигу Јездрину која се налази у универзитетској библиотеци у Болоњи.”
Јездра је 400 пре Христа био писац двају старозаветних списа, књига Јездрине и Немијине, које припадају корпусу историјских књига. Он извештава о новом почетку народа Израиља у Јерусалиму и Јудеји након повратка из вавилонског ропства. Осмо поглавље књиге Немијине описује како ”свештеник Јездра” чита народу ”Књигу закона Мојсијевих” и о њиховој тешкој ганутости.
Кумрански свици су изложени у Јерусалиму у музеју ”Свете земље”, у једном издвојеном ”Орману књиге”. О проналску свитка Пентатеуха у Болоњи припрема се једнако, вели професор Алберто Мелони, изложба о Петокњижју и о другим у вези са овим проналсцима. Болоња је место прве “Editio princeps” јеврејске Библије која је објављена на италијанском. Ми желимо један музеј у коме ће Библија из Болоње бити не само музејски експонат, већ место где људи могу да уживо виде Свето Писмо.
протођакон Зоран Андрић
