Мађарски преводи Светога писма*

Рани преводи Светога Писма, његово штампање и растурање с једне стране су пратили развој самог мађарског језика и његове књижевне норме, а са друге, сами су доприносили његовој стандардизацији. У Мађарској су библијски преводиоци Бенедек Комјати (Benedek Komjáthy), Габор Пешти Мижер (Gábor Pesty Mizsér) и Јанош Силвестер (Janos Sylvester) спроводили Еразмов програм превођење и растурања Светога писма на народном језику. Да би ово постигли библисти су знали да морају изнова стварати одговарајући језички облик. Из тог разлога писали су дела и друге књижевне врсте и радили на одличном преводу саме Библије. Реформација је изискивала стварање књижевних дела на народном језику, на свим животним подручјима као што су уџбеници, катихизиси, црквеноправна документа и, наравно, Библија. У доба Реформације мађарски протестантски свештеници као зналци језика држали су се Еразмовог принципа и осетили потребу да преведу Свето писмо на мађарски.

Иначе, делови Библије садрже се већ од 15. века у кодексима Бечија (Bécsi), Минвенија (Münvheni) и Апора (Ароr).

Крајем века Реформације прва мађарска Библија је објављена у месту Вижој (Vizsoly) 1590. г., а превели су је неколицина стручњака. Први католички библијски превод објављен је у Бечу 1626. г. захваљујући Ђерђу Калдију (György Káldi) и делимично Петеру Пазмању (Peter Pazmany).

Пре данашњих важнијих протестантских превода постојали су радови католичког монаха Батора (Bathor) из 1516. г. Касније, средином 16. века то су учинили други католици, међу којима су Бенедек Комјати (Benedek Komjáthy), Габор Пешти Мижер (Gábor Pesty Mizsér) и Јанош Ердеши (Janos Erdösi). Ипак, упркос тим раним католичким преводима, протестантски превод Библије, тзв. Кароли превод (Károli) извршио је највећи утицај, посебно из разлога што су протестанти желели да читају реч Божју на народном језику.

Прву потпуну католичку Библију објавио је исусовац Калди (Káldi) 1626. г. Овај превод је поправио стручњак Таркањи (Tárkányi) и објавио 1865. године.

Од раних превода наводимо преводе Бенедека Комјатија (Benedek Komjáthy), Габора Пешти Мижера (Gábor Pesty Mizsér), Јаноша Силвестера (János Sylvester) и Гашпара Хелтаја (Gáspár Heltai).

Каролијева Библија

Најпопуларнији превод Светога писма на мађарском језику је тзв. „Каролијева Библија” (KAR), која у свом садашњем изгледу потиче из 1908. године. Калвинистички пастор места Генц (Gönc) Гашпар Кароли (Gáspár Karoli) објавио је свој превод Библије на мађарском 1590. у месту Вижој (Vizsoly), у Мађарској, па је некад позната и као Вижоји Библија (Vizsolyi Biblia). Многи Мађари који читају енглески превод Библије тзв. превод краља Џејмса из 1611.г., налазе да се преводи умногоме подударају. И данас се у мађарским црквама користи превод Псалтира Алберта Сенци Молнара (Albert Szenczi Molnár) из 1607. године.

Британско и инострано библијско друпггво, основано 1804. г., залагало се за штампање Библије на мађарском, за њено растурање и чак за текстуалну анализу. Међутим, оно је 1938. године услед политичких прилика било присиљено да прекине своју сарадњу, па је штампање и растурање Библије преузела Реформирана Црква у Мађарској, својевремено највећа Црква.

У међувремену основани Мађарски библијски савет обухватио је и православне Цркве, и сад је настала идеја да се најпре изврпш ревизија Каролијеве Библије. Међутим, донета је одлука да се са изворних језика изврши потпуно нови превод. Подухват је окончан у децембру 1975. г. да би исправљени текст превода био објављен у октобру 1990. г., на 400-годишњицу Вижоји Библије.

Године 1992. Мађарски библијски савет основао је Мађарску библијску фондацију, од које је настало Мађарско библијско друштво са 11 Цркава чланица.

Данас је у оптицају више од 12 ревизија Каролијеве Библије и нових превода целе Библије или Новога Завета или појединих књига.

Занимљив је податак да је између 1990. и 1996. године штампано 650.000 Библија, од тога 450.000 Библија у традиционалном Каролијевом преводу; 200.000 примерака нових превода, 100.000 дечјих Библија, док је 200.000 Библија послато је Мађарима исељеницима. Скоро сви преводи су доступни на интернету.

Сумарни преглед мађарских превода:

1) Хуситска Библија је била прва мађарска Библија, вероватно из 1439-1440. Превела су два Мађара хусита, некадашњи студенти из Прага, док су се скривали у Тротусу у Молдавији, данашњој Румунији. Од ње су остали тек неки фрагменти, који садрже мађарски превод Оченаша.

2) Újszövetség (Нови завет) је први сачувани превод Новога завета, a објавио га је Јанош Силвестер (János Sylvester) 1541. године; истовремено, то је прва штампана књига у Мађарској, у Шарвару.

3) Vizsoly Библија је прва сачувана потпуна Библија на мађарском, a превео ју је Гашпар Кароли (Gáspár Károli), калвинистички пастор, 1590. г. Првобитно је штампана у 700-800 примерака. Стекла је велику популарност да се и данас повремено користи као „класичан” превод (слично преводу краља Џејмса у Енглеској). Превод је ревидиран 2003. године.

4) Калдијева (Káldi) Библија представља први католички превод, a сачинио га је Ђерђи Калди (György Káldi) 1626. г. и објавио у Бечу. Ревидиран је неколико пута, а последњи пут 1997. године.

5) Библија Библијског друштва Светог Стефана (Szent István Társulati Biblia), католички превод објављен 1973. године.

6) Библија Мађарског Библијског друштва (Magyar Bibliatársulat), протестантски превод из 1975. године.

7) Библија Библијског друштва светог Јеронима (Szent Jeromos Bibliatársulat), римокатолички превод на основу Калдијевог превода и Нове Вулгате, објављен 1997. године.

*Објављено у Гласнику, Службеном листу СПЦ, бр. 9/2019, стр. 310-311

Приредио
протођакон Радомир Ракић