Међународна конференција о реституцији имовине Црквама и верским заједницама у Србији

Дана 21. децембра 2007. године у Скупштини АП Војводина у Новом Саду одржана је Међународна конференција о реституцији имовине црквама и верским заједницама у Републици Србији. Српску православну цркву, представљали су Његово Преосвештенство епископ сремски Г. Василије, Његово Преосвештенство епископ бачки Г. Иринеј и Правни саветник Патријаршијске управне канцеларије Г. Милан Андрић.

Конференцији су присуствовали и представници других традиционалних цркава и верских заједница - Римокатоличке цркве, Румунске православне цркве у Србији, Исламске и Јеврејске верске заједнице и других протестанстских цркава.

Конференцију је отворила Г-ђа Невена Витошевић- Ћеклић државни секретар у Министарству вера Републике Србије, која је истакла да држава има снажну политичку вољу да врати одузету имовину црквама и верским заједницама. Циљ враћања имовине је обезбеђење спровођења духовних циљева цркава и верских заједница. Из тог разлога, а имајући у виду карактер одузете имовине, држава је донела Закон о реституцији имовине црквама и верским заједницама пре Закона о општој денационализацији.

Присутнима се затим обратио др Тамаш Корхец, покрајински секретар за прописе, управу и националне мањине који је навео да има и позитивних страна у кашњењу са применом Закона о реституцији, јер смо на тај начин стекли велика искуства од стране других земаља које се у поступку налазе већ више од деценије. Реституцијом се омогућава поштовање три принципа односа државе и цркве - аутономност цркава, принцип секуларне државе и добра сарадња са верским заједницама у многим сферама.

Владимир Тодоровић, директор Дирекције за реституцију у кратком уводу објаснио је све основе одузимања имовине почев од 1946. па све до 1958. године. Сложио се да је поступак реституције скуп, али истовремено неминован процес. Реституција је један од битних захтева ЕУ али и етички императив да се исправе неправде. Затим је направио сумаран преглед појединих решења и института постојећег Закона о реституцији. Као реалну, истакао је могућност ревизије постојећег Закона пре свега у погледу продужења постојећег крајњег рока за подношење захтева за реституцију, али да та иницијатива мора потећи пре свега од стране Верских заједница а не од Дирекције.

Даље је истакао да се највећи број до сада поднетих захтева односи на пољопривредно земљиште. Навео је да се рад Дирекције одвија у два сектора ( за одештету и обештећење као и за идентификацију ) и одсеку за опште послове. Дирекција, према систематизацијио радних места има 35 запослених лица. Стручна помоћ се огледа кроз непосредне контакте, писмена објашњења,теренски обилазак и веб сајт дирекције.

Дирекција је укупно примила 813 захтева, по 249 захтева је покренут поступак. СПЦ је поднела 632 захтева, покренут је поступак у 211 случајева. Римокатоличка црква је поднела 83 захтева, у 22 случајева је покренут поступак. Јеврејска верска заједница је поднела 57 захтева а поступак је покренут у 2 случаја. Исламска верска заједница је поднела 3 захтева, Реформаторска црква 11 захтева, а поступак је покренут у 2 случаја. Румунска православна црква је поднела 18 захтева, а у 11 случајева је покренут поступак. Такође је истакао као неопходно да Министарство вера на предлог Владе достави службеним путем Дирекцији за реституцију комплетну документацију која је настала као резултат рада Владине комисије за прикупљање података и доказа о одузетој имовини цркава и верских заједница.

Скупу се затим обратио у име СПЦ Његово Преосвештенство епископ сремски г. Василије, који је изразио захвалност Влади Републике Србије за усвајање и доношење овога закона. Навео је да је одузимање имовине увело атеизацију и моралну деградацију у Србији. Посебно је цитирао речи Његове Светости патријарха српског г. Павла који је једном приликом представницима власти рекао: „ Како сте узели имовину тако је и вратите", што јасно указује на потребу да поступак мора бити флексибилнији. Даље, истакао је да су се створили сви услови за повраћај имовине, те да би поступак требало убрзати и почети са применом закона.

У дискусији је врло активно учествовао Његово Преосвештенство епископ бачки г. Иринеј. Преосвећени владика Иринеј навео је да законом у суштини требамо бити задовољни, те да је његовим доношењем направљен озбиљни корак ка враћању имовине, првенствено in naturam. Даље је нагласио да за СПЦ, враћање имовине није само себи циљ, већ да је црква живо заинтересована да кроз враћену имовину адекватно врши своју мисију. Посебно је истакао да не би требало исказивати политичко неповерење према држави, те да је непотребно истицати да неће бити повраћаја имовине без међународних притисака.

Госпођа Душанка Шекара, виши саветник у Министарству вера је присутне упознала са радом Владине комисије за прикупљање и евиндентирање имовине црквама и верским заједницама. На основу тако прикупљених доказа урађена је и централна база података. Упаривањем података из базе и из поднетих захтева утврђено је да постоје разлике те да је неопходно вршити идентификацију парцела.

На скупу су излагање имали и господин Марк Старман, Државни секретар службе Владе Републике Словеније за локалну самоуправу и регионалну политику, Теодор Федор заменик шефа секретаријата за верске односе у Министарству за образовање и културу Републике Мађарске, Борис Кокети помоћник министарке за правосуђе Републике Хрватске као и Штефан Јоница, директор за вере у министарству култура и вера Румуније и Василиса Мућа, заменик директора националне управе за реституцију Румуније. Именовани су присутне упознали са искуствима у спровођењу поступка реституције у својим земљама.

Након излагања представника земаља у окружењу, уследила је дискусија учесника.

Милан Андрић,
Правни саветник Патријаршијске управне канцеларије