Међународна конференција у Бозеу
22. Екуменска конференција о православној духовности посвећена теми „БЛАЖЕНИХ МИРОТВОРАЦА“ (Мт. 5,9) у Мањану, у манастиру Бозе у Италији од 3. до 6. септембра у сарадњи са православним Црквама
У Мањану, на валовитим пропланцима у италијанској покрајини Пијемонт, што дословно значи у „подножју планина“, коју окружују плодне долине Аосте, Ломбардије и Лигурије, налази се монашка заједница хришћана који потичу из различитих црква тражећи Бога у сабратској евхаристијској заједници у завету безбрачности и посвећењу Јеванђељу кроз молитву и рад – „Monastero di Bose“ - римокатолички манастир Бозе. Иако ово подсећа на ora et labora – начело бенедиктинаца, овај манастир нема круто монашко законоправило. Можда би се могло рећи да је он некаква иновативна реплика двају других манастира - у Тезеу (Communauté de Taizé) у Француској, односно у Шевтоњу (Monastère de Chevetogne) у Белгији.
У овом манастиру, чији је spiritus rector и приор (игуман), харизматични Енцо Бијнки, одржавају се већ дуги низ година веома занимљиви међународни симпосиони, семинари и конференције на којима се дабатује о фундаменталним темама богословског предања из трију конфесионалних перспектива – православне, римокатоличке и протестантске. Тако је као докуметација настала серија публикација које одликује висока богословска компетентност. Та библиографија показује на јасан начин да је реч о научним скуповима веома репрезентативног нивоа.
Овогодишњи семинар, двадесет и други по реду, о православној духовности је био посвећен теми Блажених Миротвораца - XXII International Ecumenical Conference on Orthodox Spirituality BLESSED ARE THE PEACEMAKERS, Bose, Wednesday 3 - Saturday 6 September 2014 in collaboration with the Orthodox Churches. Реч је о Васељенској патријаршији, Московској патријаршији, Грчкој архиепископији, Српској, Бугарској Цркви, Цркви на Кипру, и другима.
У уводном и поздравном слову овог петодневног семинара, који је окупио високе црквене великодостојнике и угледне референте и академске госте из готово свих православних патријархата, приор/игуман Енцо Бјанки је подсетио на годину 2014. која је меморијална година - 100-годишњица почетка Правог светског рата, односно 75-годишњица почетка Другог светског рата. Он је подсетио и на немилу стварност пламтећих савремених ратова у Сирији, Ираку, Израелу.
Грчки теолог и философ Аристотел Папаниколау је у уводном предавању увео у основе хришћанске антропологије мира, а Михаел Селезњов из Москве је говорио о псалмима у којима је реч о насиљу, измирењу и миру.
У поподневној сесији је говорио Преосвећени Епископ аустирјско-швајцарски Андреј Ћилерџић о „Миру у Божанственој Литургији“, које је било богословски и реторички бриљантно формулисано, а произнесено на беспрекорном енглеском језику. Дискусија након тог предавања је показала да је оно, благодарећи аутентичној и сугестивној опитности Владике Андреја, званичног изасланика Светог Синода СПЦ, оставило дубоки утисак у компетентном аудиторијуму.
Поподневну сесију су заокружила још два предавања - Христе Караколиса из Атине о „ Миру које доноси Васкрсли Господ“ и Порфирија Георгија из Баланда о „Миротворцима у патристичком мишљењу“. Ово предавање је било задивљујући флорилегијум цитата Светих Отаца.
Другог дана семинара било је речи о „Св. Кименту Римском и путевима измирења“, предавању које је произнела Дарија Морозова из Кијева, да би након ње о Св. Иринеју Лионском у невиђеном темпу и ерупцији идеја са кристалном јасношћу говорио Џон Бер из Њујорка, ректор Духовне академије Св. Владимира. Након њега говорио је Симеон Пасхалидис из Солуна о „Сукобима и измирењима код пустињских Отаца“.
Поподневни програм је настављен предавањима Кирила Ховоруна из Јејла о „Хришћанском миру и људској помирљивости“. У једној секцији, насловљеној „Сведочанства мира“ (TESTIMONIES OF PEACE I), било је речи о опитности миротворства, те је најпре Панајот Ифантис из Атине излагао о Св. Фрањи Асишком, Адам Макарјан о Нерзеу из Ламброна и, најзад, о „Миру и љубави према непријатељима Св. Силуана Светогорца“, који је произнела монахиња Магдалина из Есекса у Енглеској.
Сутрадан је у секцији TESTIMONIES OF PEACE II говорила Наталија Игњатович из Москве о „Николају Непљујеву (1851-1908)“, Митрополит Атинагора из Белгије о „Патријарху Атинагори и дијалогу љубави“, односно о историјском сусрету Патријарха Атинагоре са Папом Павлом VI, залажући се за то да би обојицу историјских првојерараха требало у 50. години историјског сусрета канонизовати, а Виктор Мутафов из Софије је говорио о оцу Стефану Цанкову као пиониру хришћанског измирења и Андреј Плешу из Букурешта о „Хришћанском миру као дијалогу на примеру оца Андре Скриме“.
Поподневна сесија је била панел-дискусија коју је водио Џим Форест из Холандије, док су дискутанти на подијуму били Амал Дибо из Бејрута, Константин Сигов из Кијева, Пантелис Калајцидис из Солуна и Алаксандар Огородников из Москве.
Последњег дана семинара посвећеног теми „За мир у свету“ говорили су Џон Хрисавагис из Бостона о „Миротворству и бризи за творевном“, и о „Блаженима који постају Миротворци“ које је произнео изванредни богослов Епископ Калист Диоклијски, alias Калистос Вер из Оксфорда у Енглеској. Калистос Вер је Нестор православног богословља на данашњем аглосаксонском тлу, један од најугледнијих теолога 20./21. века. Његово предавање је било доксолошка химна спојена са акдемским дискурсом, који је зрачио застрашујућом ученошћу и бриљантном реториком од које застаје дах. Само зарад овог предавања, које је било духовни Монт Еверест, имало је рашта путовати на Пијемонт.
Закључне рефлексије је произнео пневматични Михаел ван Парис, настојатељ древног манастира Гротаферата покрај Рима, који је настојао да сплете вијугаве аргументативне нити конференције у интегрални вишестепени складни контекст литургијског, спиритуалног и космичког значења овог појма.
За време 22. интернационалне конференције служена су јутрења и вечерња богослужења по римокатоличком обреду манастира, а у суботу, на закључни дан конференције, служена је и Божанска Литургија Св. Јована Златоуста којом је началствовао архимандрит Атинагора Фазиоло из Рима, који је представљао Митрополита Генадија при Васељенском патријархатату у Италији.
На овој међународној конференцији су, мимо Преосвећеног Владике аустријско-швајцарског Андреја, узели учешће још и схи-архимандрит Василије (Гролимунд) и потписник ових редова из Епархије средњоевропске.
Акта (предавања и дискусије) ове конференције биће у догледно време објављена у едицији овог неконвенционалног римокатоличког манастира, који је својим амбициозним академским програмом постао трајни фокус екуменских струјања и идејних осмоза Истока и Запада.
протођакон Зоран Андрић, Минхен
